asked 11 years ago Postovani, vec dva dana ne mogu da spavam, jer me stalno muci secanje na neprijatan dogadjaj u crkvi. Isla sam sa profesorom veronauke i odeljenjem na liturgiju povodom Krstovdana. Bilo je zagusljivo i velika guzva, stajali smo tek pola sata kada mi se zavrtelo u glavi i samo sam pala na jednu devojku, tacnije, onesvestila sam se pred svim tim ljudima, pred profesorom i drugarima iz odeljenja. Dve drugarice su istrcale, jer nisu mogle da gledaju. Posle par minuta, probudila sam se i iznad sebe videla sve te ljude koji zabrinuto bulje u mene. Kad sam shvatila sta se desilo obuzeo me je osecaj neprijatnosti…ne znam kako sam izdrzala na ostalim casovima, htela sam samo da se izgubim od svih tih ociju. Naravno, sve je bilo u redu, ali ja nisam prestajala da mislim kako me sad svi iz odeljenja cudno gledaju. Osecam da sam se izblamirala i da ce se svi kad god me vide prvo setiti toga, profesora ne smem da pogledam u oci i nikako ne mogu da shvatim kako se to meni desilo. Probudim se uvece i mislim da je sve to bio san, ali kad shvatim da je stvarnost prolaze mi talasi nervoze kroz stomak. Glavni problem je sto ne znam kako ponovo da odem u skolu i sretnem se sa svima koji su bili tu u tom trenutku. Drugarice mi pricaju da nema veze, da se moglo svakom desiti, ali to mi ne pomaze jer imam utisak da sam se dobro izblamirala i da vise necu biti ista u ocima drugih 🙁 . Samo mi je bitno da oni zaborave taj prizor posto mi se cini da nisam bas dobro izgledala. Nikad nisam pala u nesvest i bila sam ubedjena da se to meni ne moze desiti, ali desilo se i to pred ljudima koje svakodnevno moram da vidjam, a sada me je sramota pred njima. Ovo je krajnje neprijatna situacija, molim vas pomozite? Ne znam kako da se izborim sa tim secanjem i osecajem blamaze i samo zelim da svi to zaborave, a znam da nece. :'(
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Pozdrav,
Padanje u nesvest može biti posledica mnogih faktora, ali definitivno nije nešto što se nekome ne može desiti i definitivno ne možemo da izaberemo da li ćemo pasti ili ne u nesvest. To je prirodna reakcija organizma i niko baš ne izgleda lepo kada se to desi. Neki ljudi u okolini se uplaše i izađu i to je potpuno u redu. Dakle padanje u nesvest je prirodna reakcija i to što je tebe sramota sigurno ima veze sa tvojom slikom o sebi koju ti je ova situacija uzdrmala. Pretpostavljam da si veoma mlada ali verujem da se više ti toga sećaš, i da ćeš duže ti misliti o tome nego bilo ko drugi. Profesor se sigurno zabrinuo i u karijeri verovatno mu nije prvi put, a iako jeste to nije nešto zbog čega ga ne smeš gledati u oči. Dakle evo, najbolji savet koji ti mogu dati je da je to sve normalno i prirodno, i da će proći Ako te to na duže staze bude uznemiravalo onda je to tema kojom se možeš pozabaviti kod recimo školskog osihologa ili već na psihoterapiji. Možda ti to jednog dana bude zgodna anegdota. Evo ja sam u svom životu pala dva puta u nesvest:) Puno te pozdravljam, glvu gore i napravi štos od toga. Javi kako si i kako ti ide.Pozdrav