asked 9 years ago
Imam mlađeg sina od 16 godina koji od početka školske godine, samo sporadično i retko ide u školu. Ne govori šta se dešava, folira se ujutru da ide u školu, a kada sam to sve saznala otišla sam kod razrednog, opravdala sve izostanke do tada i dogovorila se o razmeni informacija o njegovom prisustvu. Šta on radi? U suočavanju sa svim tim on kaže da ga škola ne interesuje, on ide i radi sa nekim starijim momcima (stružu drva), ne radi on ništa loše. Otvoreno sam mu posle objašnjavanja šta znači škola za njega, rekla da ako hoće da napusti školu to otvoreno kaže, da ne pravi budalama i sebe i nas roditelje, ali da takvim lažima i zadovoljstvom što ima svoje pare (a teško iz zarađuje) neće dugo biti zadovoljan, umoran je, osoran, nema strpljenja da o bilo čemu razgovara sa roditeljima… ni bratom. Šta da radim? Kako da ga ubedim da ne odustaje od škole?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Zapravo čini mi se da Vi dobro radite. Zainteresovani ste, istražujete šta se događa, ali ne pokušavate da preuzmete više odgovornosti nego što vam pripada, tj. više moći nego što realno imate.
Dakle moje pitanje je da li mislite da imate tu moć da učinite da vaš sin uradi onako kako Vi mislite da je dobro za njega, a da to ne bude kroz manipulaciju tipa: “Dok živiš pod mojim krovom ima da…”
Na vama je da mu kažata svoje mišljenje a na njemu da da odabre svoj put. Ipak je to njegov život a ne vaš. Da li vam je teško da to prihvatite? Možda će s vremenom početi da radi nešto drugo kada mu ovaj posao više ne bude odgovarao. Možda će poželeiti da se vrati u školu nakog godinu-dve rada…
Izgleda da je u pitanju vredan momak, samostaln za svoje godine koji će se i nogama i rukama boriti za sebe u svom životu. Možda je dovoljno da postvite sledeće pravilo: “U ovoj kući nema lezilebstva! Ili radiš ili se školuješ! Takođe uvak možeš da se predomisliš.” A možda on to već i sam shvata.
Fomalno obrazovanje je precenjeno. U školama i na fakuletima ne uči se gotovo ništa primenjivo i za život korisno. To je naželost suorva realnost našeg obrazovnog sistema. Išao u škole ili ne čovek danas mora da se obrazuje sam, kao što sam mora da razvija korisne veštine. Ja sam završio i pkolu i fakultet, umem da radim bar tri posla ali ništa od onoga što danas umem i radim nisam naučio tamo.
Šta mislite o tome da mu predložite da postane šegrt nekog mastora gde će u isto vreme i zarađivati i kroz praku učiti neki koristan zanat? Koliko vidim za majstore posla uvek ima i više nego što mogu da postignu. Razmislite zašto je vama važno njegovo fromalno školovanje po svaku cenu – kada se već od škole danas tako malo dobija?
S poštovanjem,
Nikola