asked 10 years ago Zdravo !
Imam 18 godina. Nedavno sam ih napunila.
Trebao bi mi savjet.. iskren. I,nadam se,koristan.
Dok sam bila dijete,odvajala sam se. Nisam preskakala ograde,penjala se po stablima i slično. Često su me zezali zbog kilaže,ali mi to nije toliko smetalo. Kada sam krenula u osnovnu školu,priča je ostala ista. Svi su imali simpatije,momke,najbolju prijateljicu,ja nisam.Šale na osnovu kilaže su i dalje bile tu. Tada su mi smetale,ali ne toliko opet. Srednja škola mi je sve okrenula naopačke. Vezala sam se za jednu osobu i svoj centar usmjerila ka tome. Osoba je nestala,a ja sa ostala sama. U toku tog odnosa javio se kompleks manje vrijednosti. Postala sam previše kritična prema drugima. Negirala sam izlazke i “provod”. Šminkanje i ostale gluposti su za mene i dalje bile samo gluposti. Nisam baš bila dobro raspoložena. Euforija je za mene bila odvratna. I danas jeste. Bila sam nezadovoljna.. poprilično.
Nakon prve godine srednje škole malo sam se popravila. Izlazila sam češće. Šminkala se i slično.
Eh.. sve je to bilo poprilično uredu. Prijatelj mi je savjetovao da počnem izlaziti. Sada i jesam. Ali svaki put kada dođem kući,meni je muka. Muka mi je što sam izašla sa takvim ljudima i što me niko nije u potpunosti prihvatio.
Ja nisam glupa djevojka. I toga sam svjesna. Svi su oni sitni za mene,kada je moj mozak u pitanju. Ali fizičku sam uvijek imala neko odstojanje od svih. Nikada sebi dovoljno dobra. Ne znam svoj mozak staviti u dovoljno dobru poziciju,da moje tijelo i moj mozak budu ujedinjeni.
Samopouzdanje imam,kada trebam izaći i pričati sa ljudima o onome što me zanima i u ono što sam sigurna. U odnosu sa ljudima,nisam tako loša. Dosta njih mi je reklo,da sa i zabavna i duhovita i slatka i lijepa. Ali kada dođem kući,ja sam i dalje želim biti neko drugi. Neko “bolji”.
Ne pričam o ovome skoro nikome,jer nemam nikoga kraj sebe,da bi me razumio. Često se nađem u situaciji kada nešto pričam,a niko me ne sluša. Često odem zbog sebe.. Ponekada se tako jako zamislim,da moram otići.
Postoji još nešto..
Od kada počela ulaziti u svoju seksualnost,zanima me isključivo BDSM. Volim biti submisivna. Mlada sam i poprilično ograničena što se tiče mjesta gdje živim i sebe,kako bih ispunila sve svoje potrebe. Možda mi to stvara određenu frustraciju,koja je možda uzrokovala da kompleks bude jači.
A možda je moja submisivnost produkt mog kompleksa.
Postala sam i dosta plašljiva. Ne vjerujem nikome. Strah me otići na kafu sa nepoznatom osobom. Plašim se ubica,manijaka i slično,a njih nigdje.
Gdje da sada stojim ? Koje je moje mjesto ?
Eto.. Produžila sam. Možda i previše. Izvinjavam se.
Hvala !
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo!
Traženje puta ili ako hoćeš mesta u životu nije ni jednostvan ni dovršiv proces. Ono što se meni ipak činilo, čitajući tvoj post, to je da ti svoj put pronalaziš. Spremna si da rizikuješ i da stičeš nova iskustva. Ja bi te podržao da to činiš idalje i sasvim sam siguran da će se nagrede idalje pojavljivati.
Na mene si ostavila utisak veoma ineligentne, samostalne, introspektivne i samosvesne osobe. Put takvih oduvek je bio donekle drugačiji. To sa sobom nosi svoje teškoće ali i originalne mogućnosti. Tvoje mesto je u ispitivanju tih specifičnih mogućnosti koje su samo tvoje.
Želim ti puno sreće! Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Dobar dan, došla sam na ovaj sajt da bih Vas pitala koji je najbolji način da se pomogne daljem ljubomornom članu porodice i otvorila sam ovaj tekst. Ja nisam imala najgori period u životu, tu adolescenciju, sve zahvaljujući tome što sam se rodila kao odrasla (to su mi često govorili), nisam se ni sa kim družila, odmah sam imala prave prijatelje, jasan poziv, dobrog momka, nisam imala nikakav bunt ni nepoštovanje, sva pravila ovog sveta sam ispoštovala i volela bih da imam takvo dete. Šminkanje i ostale gluposti jesu gluposti (doduše, ja sam jako lepa) i nisam imala najgore probleme u životu (ljude), samo su nestali. Nikad nisam volela euforiju, pre sam za lep osmeh i da, tvoj izbor jeste tvoj kompleks zato što želiš da vladaš nekim drugim u krevetu, ali ne znam šta će to devojci koja vlada sobom (bila si dama pre nego što si postala žena, ćutala na komentare gorih od sebe, to ne uspe skoro niko pre nego što odraste). Ti imaš nešto što drugi nikad neće imati, nepokolebljivost u nepravdi-loš utisak druge osobe o tebi, kad su te bezuspešno provocirali, i prirodna lepota. Rekla si da si lepa.