asked 9 years ago
Nisam dovoljno otvoren u komunikaciji sa svojim ocem.Po meni,to je posledica njegovog pristupa u mom detinjstvu.Naime,moji su razvedeni,a on mi je branio da komuniciram sa majkom,iako sam to sve vreme radio,ali njega je ipak frustrirala činjenica da ne može to da spreči tako da se godinama,kod mene,razvio strah od njega.Iako danas imam 20 godina,posledice su ostale.Najveći deo sam već prešao.Kad to kažem onda mislim na to da sam na neki način uspeo sam da se otvorim jer mi je užasno smetao taj strah pa sam rešio da ga se rešim.Međutim,stvari za majku i majčinu rodbinu mu ni dan danas ne pričam,po navici.Znam da to i nije u redu,ali ne znam da li ću ikada moći da se potpuno otvorim u komunikaciji sa njim.Da se razumemo,nas dvojica imamo fin odnos,ne svađamo se,razumemo,on želi da mi bude podrška i više se ne ponaša onako kao u detinjstvu.Ali njegovo ponašanje je ostavilo posledice,kojih ja ne umem da se rešim.Problem koji me sada muči je to što sam se sa drugovima dogovorio da idem na more,a nisam mu rekao,jednostavno ni ja sam ne znam šta sam razmišljao,nekako ga uvek dovedem pred svršen čin,nikad mu ne kažem svoju početnu ideju,uvek na kraju.To more je samo plan,nije ništa konkretno dogovoreno,ali me muči činjenica da mu nisam rekao i da nisam potpuno otvoren.
Hvala na odgovoru unapred,pozdrav.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovani,
Potpuno je razumljivo to što osećaš da je prema tvojoj mami načinjena nepravda, takvim krutim i oštrim odsecanjem. Sa druge strane, vidim da si ti pratio sebe i odlučio da zanemariš zabrane, jer si razumeo da prekid između tvojih roditelja, ne mora da znači i prekid između tebe i mame. To je bilo veoma zrelo razmišljanje i verujem da je očuvalo odnos, kao i to da ti je dalo veliku podršku u detinjstvu.
Međutim, načini na koje se ljudi nose sa stresom su različiti, ponekad nam mogu delovati previše ekstremni, ali mi imamo pravo da u njima, kao što si ti već učinio, ne učestvujemo. Verujem da je tvoj otac, sebi opravdavao takve postupke na veoma, njemu logičan način, a koji je opet možda bio iz neke želje da i tebe, kao dete, zaštiti bola koji je on osećao.
Verujem da je sada došlo vreme da ipak o toj granici koju si u komunikaciji povlačio u sebi, kako bi bio u redu i tatom i sa mamom, porazmisliš i pokušaš da vidiš i testiraš realnost oko sebe. Razmisli o tome da tvoj tata tebe voli i prihvata čak iako nemate ista mišljenja.
Srdačno,
Ognjen Vukotić