asked 8 years ago Zdravo,
Vec oko mesec dana pokusavam da se vratim na ” fabričko podešavanje”. U pitanju su bili napadi panike, strah od ludila, od smrti, itd. Citajuci na int, video sam da su to neki simptomi anksioznosti. Cuo sam se sa par ljudi koji su to prevazisli, i uputili su mi savete koji su mi bili itekako od znacaja. Prestao sam da razmisljam na taj nacin, da strahujem za sebe i to mi mnogo znači. San mi se poprsvio, apetit vratio sa tim i volja za zivotom. Medjutim, svo to vreme imam te tako kako bih ja nazvao prisilne misli. Stalno mislim da li volim svoju devojku, da li je i dalje to to, iako smo duze zajedno. Ne bih mogao da je ostavim jer znam da je negde u dubini duse volim i dalje, i veliki mi je oslonac u svemu. Pitanje za vas (ako moze Nikola da odg) da li je normalno da u tom nekom stanju preispitujem seve i svoja osecanja? Dijahmgnozu anksioznosti mi nije ustanovio psiholog vec sam samo bio kod lekara i po njegovom misljenu na moju pricu to je anksioznost i dao mi je uput za dalje. Moram da napomenem da se mnogo bolje osecam ali da me muce jos te misli. Kako da vratim tu euforiju sa pocetka veze? I dalje spavamo normalno, pricamo, i vidjamo se svaki dan. Samo sto ja imam osecaj da se nesto promenilo, a ne zelim da se okonca nasa veza. Molim za vase misljenje ako mislite da sam se ohladio nekako dajte mi savete kako da bude sve kao pre jer to zaista zelim. Hvala puno. Ivan
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovani,
Skoro identični pitanje imali smo na blogu pre neki dan:
http://psiho.slavisa.us/blog/postavite-pitanja-psihologu/postavite-pitanja/pitanje-za-nikolu.html
Pošto ne vidm neke naročito drugačije elemente u vašoj priči, odgovoriću vam repostujući odgovor koji sam tada napisao.
Repost:
Poštovana,
Vaš post razložio bih na dva pitanja. Prvo se tiče takozvanih prisilnih misli, jedne povaje koja obično prati povišenu anksioznost.
Tema ankioznosti traži rad na sebi koz samospoznaju kako bi smo razumeli način na koji naša anksioznost narasta, kako bi smo se sreli sa svojim osećanjima i iskustvima koja obično stoje ispod anksioznosti i kako bi smo učili da razvijemo nove kreativne načine da se adaptiramo na život.
O [url=http://psiho.slavisa.us/anksioznost/284-anksioznost-i-prisilne-misli.html]prislinim mislima[/url] možete čitati na našim stranama koje su posvećene [url=http://psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/anksioznost.html]anksioznisti[/url].
Drugi deo vašeg pitanja tiče se vaše veze. Emotivne veza jesu mesta gde se najčešće gnezne našei strahovi. Tu smo najviše investirani i prirdono tu smo i najosetljiviji. Vezi je tekođe potreb rast i razvoj. Druim rečima prirdno je da se veza menja, da evoluira. Naša osećanja postaju manje ekstatična, ako zato veoma duboka. Kako vreme prolazi i kako uponajemo svoga patnera, naše idelaizacije sa smanjuju i sa njima odlazi i deo eufroije. Na to mesto dolazi osećanje dubokog poverenja i uvažavanja. To je prirdan proces. Vaše prisne misli, ako na njima budete radili, neće ugruziti vašu vezu.
O prirodi[url=http://psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/ljubav-i-zaljubljenost.html] ljubavi, o zaljubljenosti[/url] i o rastu na koji nas ova sfera poziva možete takođe čitai na našim stranama.
Uvak naglašavam da simptomi nisu naši naprijatelji. Oni su tu da nas pozovu da se bavimo sobom kroz samospoznaju i traganje za iskusvom smisla. Sve što osećamo i što nam se dešava u vazi je na našim životom, iskustvima, događajima, klimom, poljima prošlosti i dašanjosti, načinom na koji je organizovana naša ličnost. To je polje u kojem se kriju i odgovori na naša velika pitanja. Sve što je u mojoj moći je da vas pozovem na takvo unutrašnje putovanje.
S poštovanjem,
Nikola