asked 9 years ago Poštovani, evo da Vam ukratko izložim moj probem:
kao što i naziv sam kaže moj problem je u tome što ne znam šta hoću. Visoko sam obrazovan, imam 45 godina, sviram tri instrumenta, pišem (i objavljujem),bavio sam se i politikom, aktivni sam sportista… U moj dosadašnji život stalo je veoma mnogo različitih životnih iskustava. Nigde nemogu da pronađem mir, stalno sam na nekom početku. Godinama sam želeo i radio na tome da postanem direktor preduzeća,a kada sam u toj nameri i uspeo,odjednom se želja povukla i rodile su se sumnje i strahovi (koji su se naročito noću manifestovali).Nisam mogao da izdržim to stanje i sam sam podneo ostavku (nekoliko dana pred stupanja na funkciju).Onda sam poželeo da pronađem kvalitetnu osobu i da sa njom zasnujem bračnu vezu u nekoj uređenoj zemlji. Uspeo sam, živim u Švedskoj sa predivnom osobom, ali sada se ponovo javljaju sumnje, strahovi i malodušnost koje me teraju da se vratim u Srbiju.Ovo su samo neki od primera. Stalno sam na početku, sa svojih 45 godina kao da sam na pragu dvadesetih i pored životnog i profesionalnog iskustva koje posedujem. Uvek kad dođem do cilja, umesto da uživam u plodovima uspeha, ja sam sebe rušim i krećem iz početka. Zašto?
Hvala unapred na odgovoru
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani,
Razmišljam o načinu na koji ste se pojavili sa svojim pitanjem u kontekstu i okolnostima koje su vezane za jedan ovako skučen tip jednokratnog online savetovanja. Vidite, ponekad mi način na koji osoba postavlja svoja pitanja u datim okolnostima daje važnu informaciju. Vi ste postavili odlično, ali izuzetno veliko pitanje. Na čitav život možemo da gledamo kao na pokušaj da se odgovori na pitanje koje ste Vi smestili u par redova. Za svoje pitanje dali ste jasno i upečatljivo obraloženje. Niste međutim dali trag koji bi vodio u vas, a upravo tamo, kao što verujem da i sami znate, leže odgovori. Postavljate dakle jedno veliko pitanje na jednom malom mestu i kao da gledate napolje, ka nama, ne dajući nam skoro ništa od svog procesa sa tim pitanjem, skoro ništa o tome kako Vi razumete to što vam se događam, kako Vi vidite vezu između ovog “problema” i vaše ličnosti i načina na koje ste pokušavali da se ostvarite. Moraću, dakle, uzeti sebi slobodu mnogo da nagađam.
Evo sad i mojih malih zapažanja o sadržaju vašeg teksta. Vaši pokušaji da se ostvarite deluju mi takođe grandiozno. Kao da su i oni usmereni spolja. Kao da više služe da se dokažete nego da se pronađete. Kao da je za vas ostvariti se u vezi sa tim da se učini nešto veliko.
Drugo, vaša vizija ostvarenosti kao da podrazumeva određenu potpunost, možda veću nego što je to moguće. Možda nije moguća ostvarenost koja ne bi bila išarana sumnjama. I treće, vaša priča miriše mi na nešto što ja zovem strah od vezivanja. Dubokog osećaja ispunjenosti nema bez duboke unutrašnje povezanosti a vezanost znači da smo se odrekli jednog dela slobode i jednog dela mogućnosti. Vezanost u isto vreme i porobljava i oslobađa našu dušu.
Eto to su pravci koje vam predlažem da imate u vidu kada sa svojim pitanjem gledate u sebe. Šta i kako pokušavate da kompenzujete time što pravite velike pokušaje i na koji način je biti veliki za vas značajno, kome pokušavate da se dokažete od važnih likova vašeg života? Kako vam je teško da nosite sumnje kao sastavni deo puta, kako vam je teško da iznova i iznova pristajate na necelovitost i nesavršenstvo naših skromnih mogućnosti da se ostvarimo? I najzad da li i na koji način to ima veze sa vašim načinima ili teškoćama da se emotivno povežete sa ljudima i svojim izborom aktivnosti, da li vam se, na primer čini da morate biti sjajni i postići nešto veliko da bi ste bili prihvaćeni i voljeni, ili na koji način je vama teško da prihvatite i volite sebe, ono što radite i sebe u onome što radite, druge i sebe u ljubavi prema drugima? Na koje načine vam je teško da date sebi i drugima vere?
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani Nikola,
hvala na brzom i iscrpnom odgovoru. On baca jedno sasvim novo svetlo na opisanu problematiku, a samim tim donosi nove i dragocene uvide. Neke ideje su delovale skoro katarzično. Nikada nisam razgovarao sa psihologom il psihoterapeutom, što smatram da je greška i da svaki čovek treba da ima to iskustvo. Što se instrumenata tiče, sviram harmoniku, gitaru i klavir.
Srdačan pozdrav
Adam