Pozdrav imam 32 godine,sretno udana i majka 3 dice (8,6,2).Trenutno sam kući Zbog najmlađeg sina i nadam se da kreće u vrtić od Jeseni.Prije 4 g smo doselili u Hamburg i još učim jezik,u početku sam imala jako puno volje prošla sam tri kursa jezika,radila,rodila treće dite.Muz stalno radi tako da na njega ne mogu puno računati.Svaki dan mi se svodi na isto kao i svakoj ženi koja je kući.Od škole sam završila Prehrambeni tehničar i s tom školom ne mogu naći posao koji mogu uskladiti sa svoje 3 dice.Od jeseni želim nešto promjeniti u svom životu,želim učiti raditi.Bez dobrog znanja jezika ne mogu naći ni neki dobar posao pa sam planirala ići dalje u školu u kojoj bi usput učila i jezik,a sad je tu problem Koju školu kad ne znam sto bi tila raditi?S kojim poslom ću poslije moći uskladiti posao i familiju?Ne znam ni sto bi tila uopće raditi?Sve sto pogledam izgleda mi preteško i da neću moći uspjeti uz familiju i plus sto je na stranom jeziku.Svaki dan se mučim istim pitanjima i kako god okrenem ne nadjem odgovor,jako sam tužna zbog toga jer inače sam jako komunikativna znatiželjna i vridna osoba kojoj je dosada najveći neprijatelj.
Poštovana,
Da li ste sigurni da želite posao? Razumem da vam je potrebno da izadjete iz kuće, zanimanja, druženje. Možda vam to mogu pružiti razni društveni klubovi, udruženja, hobiji, radionice. Slikanje, vajanje, joga, planinarenje, krojenje, šivenje, gluma, masaža, kuvanje, domaća radinost i slično…
Razmislite šta je ono što ste oduvek voleli ili ono za šta nikad niste imali vremena. Da li ste više manuelni ili intelektualni tip i tome slično.
S jedne strane veoma je važno da se poktenete i nadjete način da izadjete iz kuće. S druge strane moguće je da će vam biti potreban način da izrazite svo nezadovoljstvo i bol koji se u vama nakupio. To možete učiniti na mnogo načina. Od pisanja “dnevnika” do psihoterapije.
Srdačno,
Nikola