Poštovana,
Dok čitam Vaše pismo, pre svega osećam koliko ste umorni, usamljeni i opterećeni.
Želim da Vam kažem nešto što mi se čini veoma važnim: ono što opisujete nije samo bračni konflikt niti neslaganje među supružnicima. Hvatanje za vrat, čupanje za kosu, guranje i stalno omalovažavanje predstavljaju oblike nasilja i ne postoje Vaše osobine, visina ili greške koje to mogu opravdati.
Iz Vaših reči stičem utisak da ste rastrzani između želje da zaštitite sebe i dece, i straha od toga šta bi se dogodilo kada biste nešto menjali. To je veoma težak položaj i razumljivo je što se osećate izgubljeno.
Važno je da u ovome ne ostanete sami. Ako postoji osoba od poverenja – član porodice, prijateljica ili stručna osoba – bilo bi dobro da sa njom otvoreno podelite kroz šta prolazite. Podrška je posebno važna kada se čovek dugo nalazi u odnosu u kojem ga uveravaju da „ništa ne valja“.
Iz onoga što ste napisali ne vidim ženu koja ništa ne radi i ništa ne vredi. Vidim ženu koja radi, brine o troje dece, odlazi na posao i nosi mnogo više tereta nego što bi jedna osoba trebalo da nosi sama.
Čuvajte sebe i nemojte umanjivati ozbiljnost onoga što Vam se dešava.
Srdačan pozdrav,
Nikola