Dobar dan i veliki pozdrav
Imam 46 godina, a od svoje 19 godine imam napade panike. Posto imam ovo ogromno iskustvo iza sebe, rekla bih da sam nasla nacin da zivim sa tim. Ne znam sta mi je tacno pomoglo da vise nemam napade panike, vec samo dozu straha s vremena na vreme, ali mislim da je to bio rad na sebi, svakodnevni, citanje literature u vezi sa ovim problemom, prosto sam morala znati protiv cega tacno se borim. I na kraju sam uspela da se izborim. Od nekoga ko nije mogao ni do prodavnice, zbog agorafobije, sada se krecem normalno, putujem i relativno sam dobro. Vec sam usla i u neke godine, klimaks i problemi sa stitnom zlezdom, ali sam zadrzala osecaj smirenosti i veseo duh 😉 Svima koji imaju ove probleme zelim da porucim da je meni licno najvise pomogao UVID da mi se nista lose nikada nije dogodilo, a toliko sam godina svoje mladosti provela u strahu. Dakle, najvise UVID da se u stvari nista ne desi, ni nesvest, ni gusenje, ni infarkt, ni mozdani udar, ni nista slicno. Od svih ”karcinoma”, ”infarkta”, ”sloga”, ”ludila” i sl. dobila sam samo blagi poremecaj u radu stitne zlezde, znaci i nisam tako lose prosla 😉
Medjutim, na terapiji sam sve ovo vreme, nekada su to bili neki drugi lekovi, sada su rivotril i seroxat i to vec 5-6 godina. To je moje pitanje? Posto odavno vec ne idem na psihoterapije, da li bih smela sada sama polako smanivati dozu lekova koje pijem? Ja nekako znam da se u mojoj glavi shvatanje panike i strahova i anksioznosti promenilo, ali takodje dobro znam da postoje problemi pri odvikavanju od lekova. Trenutno pijem rivotril i seroxat, i to 3 puta po 1mg rivotrila, nekada smanjim na 2 puta, i 2 puta po 12 tablete seroxata od 20mg, koji cesto smanjim na samo 12 ujutru. Da li mi mozete odgovoriti? Hvala i nadam se da ce moja prica mozda nekome pomoci, od srca vam zelim uspeh i srecu. I meditirajte <3