Postovani,
imam 20 godina.Majka mi je preminula pre godinu i nesto,od tada sam u nekom stanju koje ni sama ne mogu da objasnim,jako sam bila vezana za majku i taj gubitak mi je mnogo tesko pao,medjutim uz pomoc decka sa kojim sam 2 godine sam uspela delic da prevazidjem,mnogo sam se oslonila na njega.Nezadovoljna sam sa svojim zivotom,imam tatu koji uopste ne vodi racuna o meni i retko kad je tu,uvek je van zemlje,jer radi,iskazivanje njegove ljubavi je kad mi da pare i to je sve,retko me pita o mojim problemima,ne kazem da mu nije stalo,ali drven je jako.Posle mamine smrti on je nastavio zivot normalno da izlazi,da se sredjuje,sto pre nije radio,svadjali smo se dosta puta,cak me je i vredjao.Kao mala dozivela sam par stresova,kad je moj tata dolazio kuci pijan i tukao moju majku,pri cemu sam ih ja razvadjala,tada sam imala nekih 6-7 godina.Tesko mi je sto je moja majka morala da umre,jer se mnogo napatila u zivotu,pa cak je umrla i u najtezim mukama,ja sam sve to gledala i bila maksimalno uz nju.Zbog nesanice koja traje vise od godinu dana sam posecivala psihologa,isla sam na nekih 5 seansi,ali imam osecaj da nisam naisla na pravog psihologa.Desava mi se da sam cesto nervozna,da se svadjam sa svima kuci pa cak i sa deckom.Ima trenutaka kada normalno funkcionisem i kada sam nasmejana,raspolozena,ali ima trenutaka kada sam jako nepodnosljiva.Takodje,desava mi se da svoje misli prebukiram nekim bzvz stvarima,kao npr. kako ce da me decko prevari,kako sam ja njemu,naporna,kako se ohladio,kako cu ostati sama,kako sam debela.(prosli decko me je prevario i od tada nemam poverenja u ljude i nisko mi je samopouzdanje).Cesto sam bas pocela da se svadjam sa deckom i vidim da se na neki nacin promenio,volim ga i stalo mi je do njega,ne zelim da se svadjamo,ali to je nesto jace od mene moram da ga napadnem i da mu nabacujem nesto i svaki put da raskidam,kako bi on meni dokazivao koliko me voli i koliko mu je stalo,na neki nacin bi volela da je lud zamnom i da svo vreme posvecuje meni,nikad nisam bila takva,ali otkad mi se sve to izdesavalo postala sam nepodnosljiva. Cesto se zatvaram,nemam volju da izlazim ni sa drustvom.Mislim da sam se previse opteretila sa vezom i da je ona postala za mene opsesija,jer u mojoj glavi postoji samo moj decko i samo cekam kad ce da mi se javi,kad cemo da se vidimo. Pre 7 dana sam dobila neki napad emocija,srce mi se uzlupalo,pocela sam da placem i da se tresem i mislila sam da pucam psihicki,popila sam neke bilje kapi za smirivaje i bilo mi je lakse,to mi se desavalo jos 2-3 puta pre toga.Mozete li da mi kazete sta da radim?