Poštovana,

vaš verenik je s vama bio iskren na jedan neobičan, i rekla bih, malo okrutan način, ali svakako vam je dao prilično jasnu informaciju u pogledu svojih namera i navika koje će verovatno sprovoditi i u budućnosti, a na vama je da vidite šta ćete s tim. Razmišljam o vašoj rečenici kako verenika “volite do neba” i njegovoj da “više niste nova”. Što se tiče ljubavi do neba, tu rečenicu sam čula više puta od male dece kad govore o tome koliko vole svoju mamu. Malom detetu mama i izgleda velika, važna i nezamenjiva, idealna, i jedna- jedina, jer dete u svemu zavisi od nje. Kada bi dete kojim slučajem ostalo bez majke, ono ne bi bilo sposobno da preživi. Zato je evolucija vezala majku i dete čvrstom vezanošću, u kojoj funkcionišu kao da su jedna, a ne dve osobe. One su stoga vezane ljubavlju “do neba”. Pri tom, kako beba nema mnogo načina da objasni šta joj treba, kad ima neku nezadovoljenu potrebu, samo leži i plače, a na mami je da pogodi šta bebi treba i da joj to da. Beba je pasivna i nema ni sposobnost ni odgovornost, a mama je aktivna, sposobna i snosi odgovornost za bebin život. Ovo se u razvojnoj psihologiji zove pasivna zavisnost bebe (od majke).

Međutim, odrasle osobe mogu same da prežive i da zadovolje svoje potrebe, a imaju i odgovornost prema tome kako se ponašaju prema svojim potrebama, i prema potrebama okoline. Odrasle osobe aktivno u životu traže ono što im je potrebno, ponekad ne uspeju pa traže ponovo, ili na drugom mestu, a na emotivnom planu, ovo bi značilo da biramo i gradimo svoje veze. Biramo partnere, na osnovu raznih kriterijuma: da li nam je sličan pogled na život, na vezu, na na značaj odnosa, na spremnost ulaganja energije u naš odnos, na navike u kući, i van nje; da li imamo slične ili bar spojive životne vrednosti; na osnovu seksualne privlačnosti; zatim, u kojoj meri su drugoj osobi važne moje potrebe i da li mi pomaže da ih ispunim, i obratno? Da li je u našoj vezi odnos davanja i primanja u ravnoteži? Da li se osećam da sam važna drugoj osobi i iz kojih razloga? Kako druga osoba reaguje na moje emocije, i obratno. Kako se osećam u ovoj vezi? Da li imam osećaj svoje autentičnosti u vezi, ili ipak promišljam i manipulišem da dobijem šta mi treba i maštam da će se drugi promeniti? Da li me drugi vidi i čuje? Da li saoseća sa mnom? Itd…

Ne može se sve u vezi predvideti, niti treba. Ali neki tekući konflikt može biti dobar znak kako će se partneri ponašati u kriznoj situaciji ubuduće. Razmislite, da li Vam odgovara mesto koje Vam rezerviše vaš verenik? Da li je to možda mesto kućne žene, koje u njegovom slučaju liči na mesto majke i sigurnosti, braka za koji “je vreme”, gde možda nije njegova seksualna energija, dok su žene napolju večni predmet žudnje? Vi za njega vise niste “nova” a svaka napolju jeste? Kako ste vi s tim mestom? Da li Vam odgovara? Ako ne, kao što slutimo iz Vašeg posta, razmislite, kako ste s tim da to kažete: NE. TO NE ŽELIM. Probajte to da izgovorite pa vidite kako se osećate s tim.

Ono što ja osećam dok čitam Vaš post je da čujem neki tužan, pasivan glas, koji kao da nema svoju volju, nego zavisi od drugog, i pita se: zašto mi to radi? To pomalo liči na odnos nemoćne bebe i moćne majke. A kako bi bilo da se umesto toga zapitate: kako ja ovo sebi radim? Ja ovo biram. Kako ja ovo dopuštam? Gde sam pošla sa ovakvim odnosom?

Verujem da bi korisna tema za vaš rad na sebi bi bila kakvo je stanje s Vašim odraslim JA, koje aktivno bira, aktivno meri šta Vama odgovara a šta ne? I na koji način sebi oduzimate snagu, topite svoje granice (granica je da kažete ovo hoću a ovo neću i da stojite iza toga) i odgovornost za svoj život i svoju sreću prevaljujete na druge? Da li verujete da ste nemoćni, ili mali, i da drugi za vas treba da brinu? Da li se rukovodite strahom ili izbegavanjem rizika? I kako je ovo sto vam se događa u vezi sa vašim prethodnim životnim iskustvima, ili uverenjima o tome kakav život, ljubav i brak treba da budu? Imajte na umu da mi ne možemo da menjamo druge. Odgovorni smo za sebe, a reći NEĆU je uvek rizik jer se sa NEĆU mi razlikujemo od drugoga, i ne znamo šta će se dogoditi. Ali ako biramo samo sigurnost, to će imati svoju cenu. Koja je to cena u vašem slučaju, i da li ste Ok s tim da je platite?

Da biste znali šta da radite, trebalo da bi da prethodno sebi odgovorite na gornja pitanja. Ako imate mogućnost, konsultujte i terapeuta. Ovo je važan trenutak u vašem životu, i način na koji iziđete na kraj sa njim, verujem da može biti značajan za Vaš budući život.

sve najbolje,
Nevena