Zdravo!

Volela bih najpre da podelim sa tobom da je ovo tvoje ne tako dugačko pismo kod mene izazvalo neobično bogatu paletu doživljaja: neki osećaj jasnoće u tome kako si opisao poznanstvo sa dotičnom devojkom i kako si postavio pitanja, zatim doživljaj tvog budnog prisustva, hrabrosti i upornosti, pa i odlučnosti u kontaktu sa jedne strane, a sa druge strane jedan malo nežniji utisak- jedne priznate emotivne potrebe, nade (vere u odnos) i spremnosti na rizik i angažovanje da se tvoja potreba ostvari kroz kontakt.

Što se tiče načina i sredstva komunikacije, mi radimo ono što možemo u uslovima u kojima se zateknemo, i svaki način koji je plod naše autentične zainteresovanosti za drugu osobu, a koji uvažava tu drugu osobu je adekvatan. Verujem da nema dubljeg upoznavanja bez živog kontakta, i telesnog doživljaja, ali u skladu je sa našim vremenom da deo kontakta ide i porukama, četom i slično. Zašto to ne bi bile poruke i o emocijama? Sve je to naša razmena.

Rekla bih da su viđanje, izlazak i druženje odličan način za bolje upoznavanje i zbližavanje. Meni se tvoj način svideo. Posebno mi se svidelo to što si svestan da za tebe nisu manipulativni ili navalentni pristupi, ili pristupi u kojima bi bio u nekom izmenjenom stanju svesti u kojima zapravo ne bi bio ni istinit ni svestan. To je po mom mišljenju hrabro i pokazuje jedan integritet i prilično zrelu mušku energiju, i ja bih te podržala da uvek ovako verno pratiš svoj autentični doživljaj, i da delaš u skladu sa tim, a druga strana će na to reagovati u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama. Za reakcije drugih mi nismo odgovorni, ili što naš narod kaže: Ponuđen – k’o počašćen.

Svidelo mi se i kako si opisao ovo poznanstvo: Slučajni susret, tvoja svesnost da si zainteresovan, da ti se devojka svidela, hrabrost koju si pokazao iniciranjem i održavanjam kontakta. Zatim tvoja otvorenost u odnosu na njenu situaciju, strpljivost i davanje šanse i vremena da devojka donese svoju odluku, i na kraju realističan uvid da je dotična u datom trenutku ipak pretežno na nekom drugom mestu, i tvoje stavljanje tačke na situaciju, kako si rekao, što ja razumem kao tvoje prihvatanje da u ovom trenutku taj odnos ne ide nekom zbližavanju kakvo bi ti želeo. To vidim kao veoma zreo i poštovanja vredan uvid, iako verujem da ti ne pada lako, što je prirodno.

Moj odgovor na treće pitanje bi bio pozitivan, u smislu da možemo za kratko vreme da osetimo veliku simpatiju, zaljubljenost, intenzivnu seksualnu privlačnost prema drugoj osobi, koja delom jeste iluzija, u smislu da tu osobu realno ne poznajemo, ali kao da se spolja lako uklapa u neku našu fantaziju. Međutim, naše stanje zaljubljenosti nije iluzija nego je skup naših realnih senzacija, osećanja, misli koje mi vezujemo za osobu koja nam se (pretpostavljeno) svidela. Ova naša osećanja su veoma jaka, jer je naša čežnja za značajnim ljubavnim kontaktom veoma velika i duboka, i teži da se ovaploti, ostvari,u odnosu na stvarnu drugu osobu.

Od te zaljubljenosti kao idealizovanog odnosa prema nepoznatoj osobi, do ljubavi kao realnog odnosa između ljudi koji su se dobro upoznali i žele da budu zajedno, dug je put, i često traži mnogo pokušaja sa različitim osobama koji nam se na prvi ili drugi pogled dopadnu. Taj put traži jednu naročitu snagu da čovek ne odustane nakon očaravanja i razočaravanja nego da nakon što malo odmori dušu i presabere se, ostane otvoren i osetljiv za nove šanse i susrete. Čini mi se da ti ovu snagu poseduješ. Imam u vezi s ovim jedno pitanje za tebe: kako bi ti se svidelo da tvoje pismo malo drugačije nazovemo, npr: “Nada, razočarenje, prihvatanje, vracanje sebi, nastavak.”
Verovatno ćeš doživeti da još poneki susret ne prođe kako si se nadao, ali biće i drugačijih, lepših razvoja poznanstava, čemu će poseban kvalitet dati tvoja otvorenost, hrabrost, komunikativnost i autentičnost, jer su to dobre osnove za emotivne odnose.

Srećno!
Nevena

Najpre da se zahvalim na odgovoru! Ni sa kim nisam o ovome pricao, jer su ljudi danas pomalo cudni i gledaju da te ismevaju, bar po meni je tako.

Drago mi je da neko razume u sustini kakav sam, a posebno mi se svidja kad napises da imam zrelu musku energiju. Smatram da je taj moj nacin ispravan pre svega zato sto je iskren, u drugim situacijama mozda ne bih bio ono sto zapravo jesam, to je ono sto si definitivno pogodila. Ta devojka mi se svidela vec na prvom sastanku jer je bas onakva kakvu sam ja godinama zamisljao. Mirna, nije napadna, moze se pricati o svemu sa njom, u sustini jednostavna. Mozda je na kraju ispalo malo bezobrazno sto je napisala da nisam nista konkretno ucinio, zeleci me mozda i poniziti, ne prepoznajuci i ne postujuci moj nacin, ali to ne menja puno sliku o njoj. Meni je bitno da je nacin je iskren, a verovatno ga ona nije mogla prepoznati ili nije zelela, bez ikakve uvrede za tu osobu i suprotni pol.

Da se jos malo opisem, bez ikakvih lazi, pa cu se jos malo nadovezati i pisati, jer je problem mozda sasvim drugaciji. Neko sam ko nema iluzija o sebi, sasvim prosecan momak, ne mozda bas divnog izgleda, ali moze se reci neko ko je prosecne pameti i neko ko ima neke ciljeve. Ovo pisem bas iz razloga sto bi naslov pisma mogao biti “Nada, razočarenje, prihvatanje, vracanje sebi, nastavak.”, jer nisam neko ko olako odustaje od svojih snova i ciljeva, iako ponekad mi bude dosta svega.

Na kraju cu jos postaviti neko pitanje, jer sam ovih dana primetio bas nesto cudno. Ovako, pre nekog vremena sam pitao tu devojku da li je ona rekla majci da je izasla sa mnom i odgovor je bio potvrdan. To sam shvatio iz prostog razloga sto sam prolazio kraj njene majke, koju inace nisam upoznao, a ona me je gledala sa neke distance, pomalo odmeravala, pomalo radoznalo i cudno. Shvatio sam da joj je rekla i dobio sam potvrdan odgovor. Eh sad prolazim je neki dan opet kroz grad autom, vozam se onako bezveze, ta njena majka stoji u nekom drustvu, opet me ugleda u daljini i potpuno zanemaruje drustvo gledajuci u mene. Verovatno joj je pokazala te “emotivne” poruke u kojima sam napisao da se nije fino igrati tudjim osecajima, jer i nada je neki osecaj, da mi je zbog nje posle dugo vremena srce pocelo brze raditi i td. Eh posle toga odem u trgovinu da kupim neke stvari, tamo na jednom radnom mjestu radi njen otac, koga sam vidio preko slika, covek isto pogleda cudno u mene, sto verovatno znaci da i on nesto zna. To mi je bas bilo cudno, jer mi se nije desavalo.

Zanima me, kako vi gledate na te stvari(strucnjaci)? Zanima me, jer mozda je problem cele price u necem drugom. Mozda je i problem u mom prezimenu, nije bas nesto na dobrom glasu iako se ja ponosim njime, ali ne i postupcima ljudi koji su ga “ukaljali”. Ovo pisem bas iz razloga cudnog pogleda njenog oca, mozda joj je otac rekao neces izlaziti sa nekim ko se preziva tako i ko je takav i takav.

Na kraju da ti se jos jednom zahvalim na odgovoru, pomogla si mi da shvatim neke stvari, u sustini da ne krivim sebe. Pozdrav!

Drago mi je da si uvideo da ne treba da kriviš sebe. A i što si razmotrio moj predlog o naslovu tvog pisma! Komunikacija je dvosmerna ulica, a za tebe mislim da si dobar sagovornik, koji zna i da kaže i da čuje.

Mlad čovek je ranjiv i štiti svoju dušu od oštrih ivica sveta, između ostalog, i nepričanjem o onom što ga tišti. Međutim, iskustvo me je naučilo da nas deljenje naše istine rasterećuje, zbližava s drugima, i smanjuje osećaj izolovanosti ili neadekvatnosti. Tvoja pisma su dokaz da znaš da izabereš primereno mesto za otvaranje, i dokaz tvoje hrabrosti i volje da se razvijaš kao osoba.

Razmišljam o tvoja dva opisa dotične devojke: kao mirne, jednostavne i nenapadne, po tvom utisku -“savršene”, i druge slike: osećanju da se poigrala flertom i da ti je čak zamerila što nisi aktivniji, iako si aktivno vodio kontakt. Kako ti je to kad kad pogledaš ove dve slike? Ako se sećaš mog prethodnog pisma, gde bi bio element iluzije, a gde bi bio realni deo tvoje fascinacije? Koliko zaista duboko poznaješ tu devojku? Da li ona preuzima odgovornost za svoj izbor ili okrivljuje druge? Možda će ti ova pitanja pomoći da odvojiš ono šta se dešavalo između vas, od onoga šta se dešava u tebi. Osim toga, nekad se ograničimo našim fantazijama, pa ne razmatramo drugačije prilike. Predložila bih ti da zamisliš kako bi ti se svidela neka živahnija devojka koja bi bila iskrena, spontana, topla i koja koja jasno kaže: hoću ili neću?

Imam još jedan utisak: da brižljivo biraš reči o tome čime si nezadovoljan ili kad osećaš da neko nije postupio OK prema tebi, i da se ustručavaš da budeš neko ko “kritikuje”. To je odmereno i štiti druge, ali ono što bih ti predložila je da obratiš pažnju na to kako se stvarno osećaš kad neko nije Ok prema tebi? Koliko je jako to osećanje na nekoj skali od npr. 0 do 100? Da li se nekada desi da umanjuješ ta osećanja, kao što brižljivo biraš reči? Podržala bih te da malo ostaneš sa tim osećanjima, da ih osetiš onakva kakva su i da, ako te povuče da ih umanjiš, ipak zapamtiš koliko su bila jaka inicijalno i uvažiš ih.

Što se tiče teme koju si načeo, ako sam dobro razumela, postoji neka priča u tvojoj porodici koja nije tvoja odgovornost, ali te (možda u nekoj maloj sredini) tangira na neki način. Izgleda da se ti i tu oslanjaš na sebe samog, pa kad to vidim, ne bih te nazvala prosečnim :). Ali, nemaju svi ljudi hrabrost da misle svojom glavom i prave svoje izbore, nego drugačije kalkulišu, brinući o tome šta će drugi reći. Da li je to slučaj i sa dotičnom devojkom i njenim roditeljima – ne znam. Ali u suštini to nije ni važno. Sad ću možda malo ekstremno i lično da prokomentarišem, ali moje uverenje je da je život prekratak da ga trošimo na ljude koji ne biraju nas, i da je suviše dragocen i pun mogućnosti da ga utrošimo na brigu šta ko o nama misli, i da li nas procenjuje na osnovu nečega što nema veze sa nama. Ako nas već tako gleda, to mnogo govori o njemu, a ništa o nama.

Na krajevima stoje novi početci: još jednom se sećam našeg novog naslova: Nada, razočarenje, prihvatanje, vraćanje sebi, nastavak.

Želim ti mnogo sreće!
Nevena