A zasto jednostavno ne prestanes da pijes toliko mnogo?
Ako si u situaciji da pijes u gradu, popi jedno ili dva pica, polako, i reci sebi da vise neces piti. Ako ne mozes da se obuzdas, idi kuci.

Ako uspes da se obuzdas, bices veoma ponosna na sebe i osecaces se dobro nakon toga. To ti je i motiv i nagrada.

Normalno je da sam sebi covek bude kontrola, ako je zdrav i normalno inteligentan. Nisi ti neka ometena osoba koja ne odgovara za svoje postupke.

Jako je ruzno tvoje ponasanje kad si pijana, ali to je manje zlo. Vece zlo je sto je to jako opasna po zivot situacija, jer mozes da dozivis trovanje alkoholom, bolnica, hitna pomoc, ispiranje… Pomisli da li ti treba takav blam u zivotu, i da li imas zivot za bacanje.

Razumna si, pametna, budi sama sebi kocnica. Nije COOL biti pijan i ne moci kontrolisati svoje ponasanje. To je glupo i opasno.

Velika

Draga moja

Ja imam prijateljicu koja je hajd da kažem poput tebe djelimično, i jako dobra prijateljica mi je . Samo ona se kontroliše kad je pijana . Žalosno je što ta djevojka o tom priča s ponosom neki , na šta se meni lično gadi . I idalje radi to što radi iako je
jednom zaglavila na hitnu pomoć i da je zakasnila samo 5 minuta to bi joj bilo zadnje jer je pretjerala sa alkoholom . Samo se zapitaj da li i ti želiš doći do tog stepena ?Tvojim prijateljima trenutno ne smeta to , ali zapitaj se da li će im početi vremenom to smetati i da li je alkohol vrijedan da izgubiš svoje prijatelje , možda će zvučati surovo ali niko se ne želi družiti sa pijanicom . Ovom rečenicom sam kontradiktorna sebi sam jer sam na početku napisala da imam prijateljicu poput tebe djelimično ali srećom viđamo se samo na fakultetu i sjedemo popijemo kafu i to je to . Navečer ne izlazimo zajedno ali da izlazimo i da u mom prisustvu par puta se napije i ono žargonski da kažem ”odvali” , vjerovatno bih je isključila iz svog kruga prijatelja jer ne mogu da gledam kako neko ko je meni blizak uništava sebe . S njom nisam pokušavala da pričam da joj kažem da ne valja to jer znam da bih se na kraju samo posvađale . Sve u svemu razmisli o ovom što sam ti napisala . Ah da , razmisli i o tom koliko bi trošila novca kad izlaziš da smanjih sa alkoholom , možda je glupo ali eto razmisli i ovom .

Lp

Poštovana,

Zapravo stvari su verovatno složenije nego što izgledaju. Mi nismo iz jednog komada i istovremeno možemo voleti i mrzeti sebe sa razlogom ili bez njega. Isto tako protivrečna osećanja obično imamo i prema drugima. Neke delove sebe, međutim vrlo snažno potiskujemo. Karl Gustav Jung ovaj deo našeg bića nazivao je senkom, a Frojd ga je zvao nesvesnim.

Možda je vaše alkoholisanje način da se ovaj deo oslobodi. Meni to liči na trenutak kada više niste u stanju da se pravite da je sa vašim životom sve u redu, kada vaše kočnice više ne mogu da izdrže i kada se jednostavno pustite. Tada iz vas izađe vaša senka, jedna druga strana vašeg bića. Zapravo sve ono što ne želite sebi da priznate da osećate dok ste trezni, pa mnogo puta uvećano.

Šta bi onda bilo rešenje kada bi ove moje pretpostavke bile tačne? Upoznati sebe. Upoznati svoju senku. Povezati se sa svojim negativnim osećanjima. Dozvoliti im da se pojave. Shvatiti ih. Artikulisati, izraziti. Negde u vama, kao i u svakom drugom postoji bol, nezadovoljstvo, osećaj krivice, stid, mržnja, agresija. Nađite načina da ih upoznajete. Nađite načina da upoznajtete smisao svojih simptoma. Sve što vam se događa, sve što radite u vezi je sa onim što je u vama, kao i sa vašom prošlošću, vašim detinjstvom, prošlošću i životom vaših predaka… Ne potcenjujte misterioznost i složenost ljudskog bića. Zapravo o sebi ne znamo mnogo a živeti znači odgovoriti izazovu samospoznaje.

S poštovanjem,
Nikola

Poštovani Nikola,

tek pošto sam pročitala ovo shvatila sam da je zaista problem u prošlosti. Naime, ranije sam dosta kvalitetnije provodila vreme, bila sam ispunjenija, radila sam stvari koje me čine srećnom. U zadnje vreme sam se nekako povukla, manje se družim sa ljudima, patim tiho u sebi i slabije razgovaram o problemima. Ranije sam se, takođe, dosta bavila psihologijom, baš tim preispitivanjem sebe i svojih postupaka i zaista sam lepše, kvalitetnije i bolje živela. Taj period nisam imala nikakve probleme, bila sam nasmejanija, pozitivnija, srećnija. Ne znam da li je to u pitanju ili je reč do nekog sazrevanja, ali tek pošto sam pročitala Vaš odgovor vidim da na te stvari nisam obraćala pažnju i da sam taj moj psihološki segment isključila skroz i uključila taj “agresivni” koji želim da potisnem što pre. Da li možete da mi preporučite neku knjigu, priručnik ili neki odlomak, nešto bilo šta sa čim bih mogla da počnem, tačnije da se vratim svom pravom putu i da vratim sebe u svoje normalno i zdravo stanje?

Hvala najlepše,

LM

Poštovana,

Gajim jednu vrstu otpora prema popularnoj psihološkoj literaturi pa mi je teško da preporučujem knjige. Ako to odgovara vašem senzibilitetu probajte sa knjigama Tomasa Mura, na primer “Nega duše” je meni mnogo toga donela.

S poštovanjem,
Nikola