Zabavljala sam se da deckom 10 meseci,bila je to divna veza dok se nije umesao njegov brat i kada smo nas dvoje trebali da odemo na Perucac sa mojima,brat mu je postavio ultimatum “ona ili ja” i onda me je decko ispalio zajedno sa roditeljima i otisao sa bratom na Regatu(inace i prethodnu vezu mu je brat tako rasturio) posle toga sve je krenulo nizbrdo kada god je imao opciju da izabere drugarice,pijancenje,izlaske,brata uvek sam ja ispadala iz kombinacije,a kada smo bili samo nas dvoje bio je divan i pazljiv i ponasao se kao da sam mu ja malo vode na dlanu. Rastali smo se zbog odlaska na Beer fest,ja sam poludela kada mi je rekao da nije pristojno da se sama pozovem da idem sa njim jer je to vece za momke.. Ja sam otisla i rekla mu da je slobodan.. Nije se javljao 5 dana ,onda sam ja njega zvala,videli smo se izgladili stvari,ali ja sam ujutru videla da je njemu to mucno i da mu treba sloboda i opet smo se posvadjali i rastali.. Ja sam ga zvala par puta jer mi je bilo uzasno da prolazim kroz taj raskid jer smo prakticno ziveli zajedno 10 meseci,njegova prica je navodno da ceka da mi prodju ispiti pa da pricamo o svemu,da ja stanem na svoje noge i tako to..u sustini njega gusi navodno moja ljubomora,sto ne poricem,ali imamo 25 godina i ja moram mom decku da objasnjavam da nije normalno da mu drugarica sprema veceru i zove ga u ponoc kod nje..Prava je paljevina ako mu neko kaze da mu nesto ne da devojka
to ce obavezno uraditi da pokaze kako on to moze. Ne poznajem ga kao karakternu i istrajnu osobu,ovo njegovo ne javljanje i cekanje da meni prodju ispiti je jedino u cemu je dosledan od kada ga ja znam. Moze li neko ko voli da digne ruke od devojke koju je navodno hteo da ozeni zbog ortaka,pica i izlazaka i da ni jednom ne dodje u situaciju da me okrene,od toliko izlazaka i opijanja ni jednom mi nije ni poruku poslao,valjda covek kada je pijan izgubi razum i uradi nesto instinktivno…? Sta ja da uradim sada? meni ispiti prolaze za koji dan,pretpostavljam da ce se javiti..da se vidim sa njim,da budem iskrena i kazem mu da ga volim i koliko mi fali? Ili da igram njegovu igru pa da mu povredim sujetu i kazem mu da imam nekoga,mozda ce kada shvati da me je izgubio ako mu je stalo uraditi nesto da me vrati? Hvala na savetu unapred
Cao,
Hvala ti što si se javila i podelila ovo sa svima nama, jer imam utisak da se ovakav vid problema u odnosima sreće mnogo češće nego što nam se čini. S jedne strane je potreba da budemo iskreni prema partneru i dozvolimo da u toj iskrenoj ljubavi budemo i ranjivi a s druge strane osećamo potrebu da igramo igre moći, u kojim smo mi ti koji zahvaljujući ljubomori kontrolišemo ljubav partnera. Ipak, ova kontrola je samo prividna i na staklenim nogama, jer kad tad se umorimo od igranja igre i onda postajemo još više ranjivi nego što smo bili pre.
Dakle, ono što ja mogu da ti kažem jeste da umesto što pokušavaš da promeniš svog dečka pokušaš da se više baviš sobom. A to znači da priznaš i sebi i njemu da ti je teško što nije tu i koliko ga zaista voliš. A onda posle toga ide i onaj drugi deo, da i kada on nije tu ti i dalje možeš da preživiš bez njega, što je apsolutna istina. Kažu da je najbolji recept za dobru vezu sloboda uz beskrajno prihvatanje. Zvuči teško ali zapravo i ima smisla. Dakle, puno pažnje kada je tu i poštovanje njegovih granica onoliko koliko je tebi ok a da uzmeš u obzir i njega. Tako da, ok je da priznaš da ti nije lako ali da mu staviš do znanja da ti nije jedino on neophodan da bi bila srećna. Ne znam koliko ti ovo zvuči izvodljivo, ali to svakako zahteva veliko poverenje u sebe i samopouzdanje, što nam svima nekada fali. Ipak, ja te podržavam da budeš iskrena prema sebi ali i prema njemu. A onda ćeš videti kako stoje stvari i kako ćeš dalje!
Veliki pozdrav!
[url=http://www.psiho.slavisa.us/blog/entry/iskustvena-psihoterapijska-grupa.html]P.S. Ukoliko te zanima da se baviš ovom temom primamo nove članove u terapijsku grupu, gde puno diskutujemo o ovakvim temama. Nešto više o tome možeš saznati u odeljku Zanimljivosti na ovom sajtu.[/url]
Bojana