Pozdrav,

U poslednjih par dana poceo sam traziti po internetu tekstve o socijalnoj anksioznosti, i pomislio da imam taj problem. Sto sam vise preispitivao moja ponasanja, stanja, osecanja i emocije u komunikaciji sa drugim ljudima, shvatio sam da to i nije nesto straso. Stidljiv sam po prirodi i to smatram donekle normalno. E sad problem je u tome sto mene nekako ne zanima da se upoznajem sa novim ljudim, iskreno i ne znam to da radim. Nezainteresovan sam za njohove dogadjaje i dozivljaje, sto primecujem da i shvataju. Ovo se odnosi i na prijatelje kojih nemam mnogo bas zbog ovog gore navedenog. Ovo sve nije slucaj kad je u pitanju neka devojka koja mi se dopada. Za nju se itekako zainteresujem 🙂 sto ona verovatno i vidi.
Ne volim da pricmam. Zatvoren sam i mrzi me da pricam i razgovaram u vecini situacija. I ne volim da pricam neke smesne dozivljaje i dogadjaje, jer ne znam hocu ih ispricati na pravi nacin da to bude zanimljivo i mom slusaocu.
To je u principu moj problem.
Mene zanima da li je to normalno na neki nacin i kako bi ja mogao uticati da to prevazidjem.