asked 11 years ago Često mi se dešava da ne mogu da formiram svoje mišljenje, sama nešto da kritikujem, već čekam da sagovornik iznese svoje pa onda svoje mišljenje kreiram (na osnovu njegovog). Nekada mi je teško i da se suprotstavim ako ja razmišljam drugačije, ne znam da argumentujem.
Da li možete da utvrdite o čemu se radi?
Hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana/i,
Mogu samo da nagađam o čemu se radi. Po sredi može biti straha od autoriteta i konfrontacije ali i potreba da se saglašavamo (lepo je slagati se). Pitanja koja možete sebi da postavite su sledeća: šta za vas znači suprotsviti se, kako mislite da bi ste se osećali ako se ne bi slagali sa nekim, kakva su vaša iskustva neslaganjem i postvaljanjem granica, kako su vaši roditelji prihvatali vaše neslaganje, samostlnost i različito mišljenje?
Takođe bi mogli da ramotrite kako dolazi do onoga što ste opisali. Da li vam se čini da vas to na neki način ometa u funkcionisanju? Da li Vi zapravo tek kasnije shvatite da je trebalo da se suprtsavite ili vam je to jasno već u toku razgovora ali ne znate kako? Šta bi bilo ako bi ste ipak pokušali da tragate za svojim argumentima i ako bi ste od sagovornika tražili da pokuša da vas shvati?
Nadam se da će vam ova pitanja pomoći u istraživanju sebe.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Odmah pomislim kako će doći do odbacivanja od strane te osobe kojoj se suprotstavim, da, izuzetno ometa u funkcionisanju. Što se tiče roditelja, njima sam od skora počela da se suprotstavljam(u smislu iznošenja svojih mišljenja, a ne svađanja-iako su oni to tako protumačili, posebno mama, jer je došlo do negativnih komentara)i tada se povučem.
Ovo argumentovanje mogu povezati i sa tim što mi se često dešava da nisam istrajna u svojim ciljevima, brzo odustanem baš kada treba da se potrudim prestane i zainteresovanost za neke stvari/osobe.