asked 10 years ago U vezi sam sa jednom devojkom, veza je ozbiljna, volimo se. Međutim, imam problem jer sam ljubomoran dosta. Po prirodi sam agresivna osoba, i ne volim da mi neko nesto radi iza leđa i to. Za nju znam da me ne vara i da je verna, ali opet, kada mi pomene drugog, ja poludim. Ne drugog druga, ima par drugova, govori o njima i to mi je sasvim okej. Nego kad mi pomene da joj se neko udvara ili tako nesto. I ona kaze, odbije ga jer mene voli, ali hoce da ostane prijatelj sa nekim takvim da je ne bi mrzeo. Ali meni je to neshvatljivo, jer mi je nelagodno da se moja devojka krece u drustvu muskaraca koji gaje interesovanja prema njoj. Mada su joj vise poznanici, sa kojima kadkad prozbori, i to je sve. Kako da ostanem pribran u situacijama dok mi ih pominje? Jer me stvarno zaboli, pa se to manifestuje u agresiju, i nastane problem. I ja krenem da je vređam, pljujem, a ona se uporzno izvinjiva, i moli me. A ne zelim da budem skot i da je izgubim, samo mi je u tim trenucima toliko tesko i nepodnosljivo, da ne umem drugacije da reagujem.. Mozete li mi dati savet, kako da ostanem pribran?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Problem o kome Vi govorite može biti veoma ozbiljan i otporan pa je važno da ga tako i shvatite. Veoma je važno što ste svesni ovog problema, ali to nije dovoljno. Da bi ste pomogli sebi preporučujem Vam da pronašete dobrog teraputa ili se obratite psihijatru jer se u suprotnom, kao što i sami vidite, moze se lako desiti da i sebi i svojoj devojci napravite mnogo neprilika.
Ono što samo možete učititi to je da zamilte svoju devoju da vam ne govori takve stvari. Kada ste besni objasnite joj da vaš bes nema tolko veze sa njom, koliko sa vama i budite toga svesni. Ako ne možete da izdržite, udarite šakom po jastuku, uradite nekoliko sklekova ili idite u teretanu, udarajte džak i tome slično.
Koncentrišete se na razvoj svoga života. Čovek koji uspeva da radi ono što voli, koji je relativno zadovoljan svojim ličnim životom stabilniji je u ljubavnim odnosima, koji su za sve nas izazovni.
Kada vam je taško uzmite papir i olovku i što detaljnije napišite šta osećate. Zatim se setite neke situacije kada vam je bilo lepo sa njom, nekog vašeg tranutka, nečega što će vas podsetiti kako vam je ona odana i koliko vas voli. Ponavljajte u sebi: “Voleti znači verovati! Verujem mojoj XY!”
Dozvolite mi da na kraju budem grub prema vama i oprostite mi zbog toga. U onoj meri u kojoj ste u stanju da obuzdate svoju narav, da volite – verujete u toj meri zaslužujete ljubav. Ako za to niste u stanju onda jednostavno ne zaslužujete da budete voljeni. Možete li da dokažete da nije tako? Prihvatate li izazov? Jeste li dovoljno hrabri da priznate sebi da Vam je potreba pomoć?
S poštovanjem, Nikola