Postovani,
kratko vreme se dopisujem sa jednim deckom koji je, cini mi se, dobra osoba i mislim da bi izmedju nas moglo biti nesto vise. Medjutim, saznala sam da njegovi roditelji boluju od bolesti koja je nasledna. Sa njim je sve u redu. Raspitala sam se o toj bolesti i saznala da, iako preskoci prvo, veoma cesto je nasledi drugo ili trece koleno. Otkad sam to saznala, mnogo sam tuzna. Vidim da je momak ozbiljan. Malo je stariji od mene i cilj mu je da nadje devojku za zenidbu, to kaze, a i sama vidim da je tako. Njegova materijalna situacija nije dobra ali to mi zaista ne bi bilo vazno da nemam brigu da li ce sa nasom decom biti sve u redu ako se udam za njega. Mislim da psihicki ne bih mogla podneti tu muku u zivotu. Znam da razmisljam mnogo unapred ali kao sto sam rekla vidim da je jako ozbiljan, a i ja zelim ozbiljnu vezu. Mi jos nismo u vezi. Videli smo se uzivo ali uvek u drustvu drugih, nismo imali sastanak nasamo od koga bi racunali da smo u vezi. Ja sam zaista zelela iskreno sa njim ali mnogo mi je tesko otkad sam saznala za ovo. Moji bi se, sigurna sam, protivili vezi sa njim kada se njegovoj losijoj materijalnoj situaciji doda bolest u njegovoj porodici. On ne zna kako se ja osecam. Razmisljam da prekinem svaki kontakt sa njim, a ne znam kako to da uradim. Ako bih otisla na sastanak sa njim, sigurna sam da bih se zaljubila jer mi vec mnogo prija dopisivanje sa njim. Mnogo mi je tesko. Ne znam kako da mu kazem da zelim prekid odnosa. Da li da iskreno kazem da je to zbog bolesti? Znam da ce ga to mnogo povrediti. Mrzim sebe jer on nije kriv za to. Zao mi ga je jako, mozda nikad nece uspeti da nadje zenu. S druge strane, znam da bih udajom za njega sebi mozda mogla upropastiti zivot. Mislim da mu je najbolje reci istinu ma koliko ona bila surova. Ili da zapocnem vezu sa njim i da se nadam da ta veza nece uspeti samo da ne bih morala da mu kazem istinu koja ce ga mnogo povrediti? Molim Vas dajte mi neki savet, uzasno se osecam.
Poštovana,
Ovu vrstu odluke morate doneti sami i tu vam ja ne mogu biti od pomoći.
Bol je sastvni deo života i nekada nema načina da se mimoiđe. Potpuno je normalno da se zbog toga osećate nelagodno i ne bi bilo dobro da nije tako. Vi će te morati izdržati svoj bol i svoju sudbinu, kao što će on morati svoju.
Dobar pravac za dalji rad na sebi je meditacija na sledeće teme: Otkud Vi u jednom takvom odnosu? Kako ga razumete? Koji je smisao jednog ovakvog odnosa u vašem životu? Kakav može biti smisao rizika i teških odluka za vas? Kakvima vas to čini? Da li ste se Vi nekada osećali odbačeni zbog nečega za šta nista krivi?
S poštovanjem, Nikola