asked 9 years ago
Molim Vas za savjer.Imam djevijcicu od 9 godina koja ima selektivni mutizam.Zivimo vani i ona je odlican ucenik govori 3 strana jezika,Razgovara sa 8 djece ,sa uciteljicom ,sa psihologim (ide svakih 7 dana)Kada je upitamo zasto ne prica ranije je govorila da se plasi a sada da nezna.Jako puno radimo sa njom svuda je vodimo gdje ima dosta ljudi .Ona se ne plasi kontakta ali kad je neko nesto upita zamrzne se.Sta mi moramo jos da uradimo i da li selekt.mutizam nestaje vremenom kako dijete odrasta?Milimo Vas savjet .Srdacan pozdrav
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Iz onoga što ste napisali vidi se da već mnogo toga činite za dete, odnosno da ste već učinili ono što je bilo do vas. Verujem da je to iskren izraz vaše roditeljske brige i ljubavi. Sada je možda još potrebno da i sami budete toga svesni. U tom smislu, ako dete dobija odgovarajuću psihološku i defektološku pomoć, ono što još možete učiniti za nju i što je jako važno to je da obezbedite jedan sistem podrške i za sebe. Verujem da bi vam značilo kada biste imali priliku da sa nekim kontinuirano razgovarate o sebi i svom osećanjima, svom životu, svojim strahovima, brigama, tugama, nadama…
Ponekad su problemi naše dece veće opterećenje za nas nego za njih, pa je važno da neko radi i sa nama, kako problemi naše dece ne bi postali naša opsesija koja nas sprečava da vidimo druge i važnije stvari. Psihoterapija za roditelje u tom smislu veoma je važna za zdrav razvoj naše dece. Vaše dete će se razvijati zdravije ukoliko ste Vi volje sa sobom i svojim životom, u koliko ste u kontaku sa svojim osećanjima, jednom rečju ukoliko i sami rastete i razvijate se.
O prirodi selektivnog mutizma moje znanje je veoma skromno pa ne bih o tome govorio. Svoja pitanja o ishodu možete postaviti osobi koja sa detetom radi.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Jako ste ljubazni i mnogo Vam hvala na Vasem brzom odgovoru.U pravu ste kada kazete da se jako brinemo za djecu inace imam sina iz prvog braka od 22 godine i 13 godina je razlike izmedu djece.To nije nikakva prepreka mi zivimo lijepo slazemo se i volimo i moj drugi muz i sin iz prvig braka(studira trenutno).Nemamo nikakvih problema osim da se malena otvori i pocne da normalo razgovara sa svima.Ja sam inace imala dosta tezak zdrastveni period u zivotu.U tome mi je bio velika podrska moj muz i sin(kcerka je bila jako malena).Godinu dana prije rodenja kceri imala sam mozdani udar i tesku operacuju glave.Bili smo samo 6 mjeseci u braku.Zeljeli smo dijete ja sam imala 38 godina i godinu dana nakon nemilih dogadaja rodila se malena.Bilo je sve o.k do 3 godine poslije mi je dijagnosticiran karcinom jajnika.Prosli smo tezak put od operacija i kemoterapije i sad sam vec 6 godina zdrava osoba(iako imam strah na male promjene)Radim normalno i osjecam se dobro.Samo da jos napomenem da za moju bitku sa karcinonom nezna nitko od moje i muzeve familije(oni ne zive blizu nas )Ja sam tako htjela da se nitko za mene ne brine .Samo je znao onaj ko je trebao da zna.Sada mi je nekako lakse kada sam ovo napisala.Osjecam se jako rasterecenom.Srdacan pozdrav…