Pistovani imam hedan problem vezan za postovanje. Sad kad sam zavrsio vezu sa devojkom i nakon sto je ona raskinula, sumirao sam svoje greske.i dosao do zakljucka da mi je izuzetno tesko da postujem licnost devojke i svaki put je sprecavam da ostvari slobodu. Ne dam joj prostoram Mislim da sam losa osoba jer mi se ovo desava svaki put. Sta nije u redu samnom da li prvo treba da izgradim samopostovanje ili je nesto drugo u putanju pomozite mi. Jer ovo mo je vec 7 veza. Da li trebam da sacekam da dodje prava osoba ili je u putanju nesto drugo. Nadam se da imate dobar savet unapred vam hvala…
Poštovani,
Još od malih nogu, iz različitih razloga učimo da živimo jednim takozvanim skriptom, kojim ćemo dobiti ono što nam je potrebno u životu. Najosnovnija potreba je potvrda da smo postojeći. Još kao deca, učimo koje će to ponašanje kod ljudi (pre svega roditelja) doneti meni najviše potvrde da vredim, da sam živ i da treba da postojim. Različiti ljudi stvoriće različite skriptove.
Ono što je u našoj moći jeste da pre svega uvidimo skript kojim živimo. Kako smo mi ti koji dovode do nepoštovanja? Kako to činimo? Šta dobijamo nepoštovanjem drugih? Da li se to dešava samo u vezama ili možete da proširite i na druge situacije u životu? Možete li sebe da uhvatite u nepoštovanju i prekinete? Odakle polazi ta potreba za gušenjem tudjeg prostora? Da li je nekada i vaš prostor bio ugušen? Kako se osećate posle nepoštovanja ili još posle raskida veze (Imajte u vidu da to kako se osećate kada nepoštujete ili kada vas ostave, predstavlja osećanje koje je vam je potrebno, stoga razmislite zašto vam je potrebno, odakle ta potreba polazi, da li ima veze sa detinjstvom, da li vas ta situacija podseća na neku iz ranog života…)
Naša duša se kreativno adaptira na svet oko sebe, kako bi funkcionisala na najbolji mogući način, tako da je sa vama sve u redu. To što nemate snagu da poštujete, ne govori o vama kao o lošoj osobi, već samo o potrebi duše da bude vidjena i pravilno odnegovana, kroz posmatranje, preispitivanje, rad na sebi i psihoterapiju.
Srdačno,
Ognjen Vukotić