asked 10 years ago
Ja sam Marija i imam 12 godina. Idem u 7 razred osnovne skole. Odlican sam djak i nikad nisam dobila losu ocijenu. Prekuce smo radili test iz geografije, dobila sam 2. Nije to problem, popravicu. Ali problem je reci to mojoj majci. Ona me tjera da ucim. Od kako sam se rodila ona je isplanirala buducnost za mene. Ali mene to nervira. Nije ni bitno, ali ne znam kako da joj saopstim za tu ocijenu. Jer znam da ce se derati na mene, mozda ce me cak i istuci, jer je to 2. Ona zeli da ja postanem doktorica, ali meni se to gadi. Ali kad god joj to kazem ona kaze da je ne interesuje, da moram, moram i moram. Njen brat radi kao doktor, pa moram i ja. To me mnogo nervira. Molim vas pomozite mi kako da joj saopstim za losu ocijenu iz geografije. Hvala vam.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Zdravo,
Odrasli su čudna bića, kako je to još davno rekao Mali Princ, zaokupljeni svojim računanjima, planovima, posedovanjem, željama, idealima…
Tebe mama sigurno voli i ti to znaš, njeno usmeravanje nije ništa drugo no pokazatelj da želi od tebe da napravi uspešnog i cenjenog odraslog, jer takvi su lekari, advokati, sudije, itd. To je u redu, većina roditelja je takva. Zaboravlja šta znači biti dete, zaboravlja da su i oni dobijali loše ocene (nema djaka, koji nije), zaboravlja sve snove, sva maštanja, koja su bila deo njihove igre, svakog dana; i prepušta se “realnosti”. Kako to smešno zvuči.
To što tvoja mama želi da ti postaneš lekar, ne mora da znači da ćeš ti postati lekar. Imaš 12. godina, normalno je u tim godinama da te roditlji usmeravaju. Ti im svoje želje možeš saopštiti, a i ne moraš, na tebi je da izabreš. Mi, deca, često ostanemo ne primećeni, podrazumevani, jer eto: “Šta dete zna.”. Ali to je tako pogrešno, jer samo od dečijih želja i snova nastaju velike stvari i samo oni koji znaju kako i pored starog i odraslog tela da ostanu deca, znaju da stvaraju one stvari koje zaista mnogo vrede. Tek si na početku, ne znaš ni šta te sve čeka, polako ćeš u toku života odlučivati, planirati i na kraju, nadam se, izabrati ono što želiš.
Znaš i sama da te kroz život tek čeka mnogo uspona i padova, to je njegova suština. Na nama je da iz padova ustanemo, čak iako se mnogo plašimo. Ako se plašiš mamine reakcije i direktnog suočavanja sa njom, napiši joj na papiru poruku. Napiši joj kako se osećaš zbog te ocene, da ćeš je ispraviti, možeš joj napisati da nisi želela da se direktno suočiš sa njom, jer je se bojiš. Vrlo je moguće da je takva stvar može dotaći i da će njena reakcija biti mnogo blaža. Zapamti samo jedno, uvek je najbolje biti iskren, mamina reakcija je samo mamina reakcija, to ne možemo promeniti.
Pozdrav,
Ognjen