Bila sam u vrlo kratkom braku iz koga imam jedno dete. Moj muž je bio neodlučan između mene i svoje bivše. Veoma dugi niz godina sam posle toga bila sama. Nisam imala prilike za neko upoznavanje a i sama sam dosta ozbiljna naročito u očima drugih. Pokušala sam par puta neke veze ali ništa od toga. Pre par godina sam pristala na vezu sa kolegom koji je bio baš uporan. Bili smo zajedno godinu i po i prekinuli. On nije želeo vezu u kojoj bi i živeli zajedno mada oboje imamo odraslu decu i on živi sam. Ja sam živela tada sa roditeljima i detetom u stanu. A on je voleo da pogleda i dosta mladje žene čak se i preda mnom udvarao. Prekinuli smo, meni je to tada bilo jako teško. A onda sam iznwnada srela kolegu koji je skoro otišao u penziju. Znao je za moju prethodnu vezu. znao je i da je taj čovek veliki, veliki ženskaroš i da je pokvaren, osuđivan zbog nasilj nad ženama, da je alkoholičar, sklon tučama. Odmah me je pitao da budemo u vezi. Ja sam njega oduvek izuzetno ocenila kao čoveka, vrednog čoveka, kolegu, uvek mi je bio lep i uvek mi je bilo krivo što mi se ne udvara kada sam znala da je sam. A nije bio sam uvek. Imao je 2 propala braka i deceniju u vanbračnoj zajednici. Rekao mi je da je dugo sam, da je jako depresivan i da bi bio izuzetno srecan kada bih došla da živim kod njega. Bila sam presrecna. Žao mi je bilo što sve to nije biloo ranije. Rekla sam mu za prethodnu vezu sa kolegom, rekao je da mu je žao što sam bila baš sa njim ali da nema prava da me osuđuje, imao je on kaže mnogo više veza od mene. Bila sam zaista srecna. A onda šok, posle nekih mesec i po dana. Naime mi živimo u njegovoj dosta velikoj kući koja se satoji još iz nekoliko stanova koje on izaje. To su velik stan, kao ovaj gde mi živimo i dve garsonjere. Moj pakao je nastao u momentu kada sam posle tog vremena saznala da garsonjere u stvari nisu prazne vec ih izdaje dvema devojkama. Obe su dosta mladje od njega (30 i 35 gosina), i obe se bave prostitucijom. One nigde nisu zaposlene, kao izdržavajuu se od kursa masaže. Njihovi klijenti su isključivo muškarci i najviše stariji miškarci, penzioneri. neki dolaze i veoma luksuznim kolima. Kirije su im veoma niske za ovaj deo grada u kojem živimo, jako niske. Jedna je fiktivno udata za čoveka koji je 35 godina stariji od nje, zbog papira za Nemačku. Druga radi često na jugu Srbije kao konobarica. Jako mi je bilo teško kada je jedna od njih dosla do nasih vrata i insistirala razgovor sa njm. Tražila je da dodje kod nje u stan. Meni to nije bilo pravo. Tada je radio poljoprivredne poslove kojim se naročito poslednjih godina posvetio. Bio je jek tih velikih radova na zemlji. Ja sam bila na godišnjem, svaki dan kuci. Njih dvoje se duže dana nisu vidjali. A tada je ona lično došla da ga zove kod sebe. Ja sam ga pitala zašto i mene nije zvala, zašto je telefonom ne pita koji je razlog. Rekao je da je najverovatnije kirija (ali već je bila do vrata?!) i otišao uprkos mojoj ljutnji, sumnji, čak i suzama. Da, bila sam jako poređena tada. Ipak je ta žena za mene prostitutka, 20 godina mlađa od mene a 30 od njega. Od tad je sve pošlo nizbrdo. Česta svađanja, nepoverenje, moja kako on kaže neosnovana i bolesna ljubomora. A meni ogromno nepoštovanje i zaista prevara. Obaćavao je da će je izbaciti kad prođe zimski period, pa proleće pa leto. a sada mi kaže da samo on, isključivo on odlučuje o izboru stanara u svojoj sopstvenoj kući. Stanare koji su u velikom stanu upravo namerava da izbaci jer se posvadjako oko nekog računa za vodu. Ti stanari su četvoročlana mlađa porodica, normalni i mirni ljudi. Od njih dobija veću kiriju nego od ove dve zajedno. Mene sve ovo jako muči, imam ogroman pritisak, anginu pektoris već dosta dugo. Pritisak mi ide danima preko 200 donji preko 100. Tj mesecima. Bojim se da će moj sin ostati i bez mene pošto mu je otac umro pre 11 godina. Jako sam nesrećna i patim. Jako sam dugo bila sama. Sin mi je već momak, idesvojim putem, ima devojku društvo fakultet. Ja se nikad usamljenije nisam osećala. Imam drugarice ali stalno sam imala želju da imam život uz nekog čoveka koji će me voleti, poštovati štititi. Da li je ovaj čovek vredan toga da ovo progutam, da mu verujema na samo rečima da nema ništa sa stanarkama? Ja znam da je mene doveo u stan, ali znam da ovih ni po koju cenu ne želi da se odrekne. Kada sam mu postavila ultimatum rekao je da će tako biti kako on hoće i pod cenu da ja odem iz kuće. Ne znam da li je to bes iz njega ali ja zaista mislim da oko dve ako su beznačajne osobe mi ne treba da se svadjamo. Ja vrlo često radim drugu smenu, takav mi je posao i zaista ne želim da sumnjam u njega. Želim da imam mir ali mislim da ga nemam. Jednom mi je dozvolio da dam oglas za stan, ali se nije javljao na broj, izgleda je često utišao zvuk mobilnog. A onda sam svojoj drugarici dala njegov broj da pita za stan i on joj je odmah iz prve odgovorio da je stan izdat. A ja sam tada imala pritisak 250 sa 120, i sam je uvek gledao u aparat kad god sam merila i zna. On kaže da ja nemam prava još da se mešam jer finansijski ne stojim dobro, plata mi je još uvek u kreditima, jako mi malo ostaje. Neki krediti su otišli ali sam imala dugo bolovanje zbog pritiska i zime koju teško podnosim zbog angine jer imam velike bolove po hladnom. A opet, sve negove žene nisu radile, sve ih je on izdržavao, čaki i vanbračno dete svoje druge žene, trećoj je plaćao i sve račune u stanu koji je ostavila kada se preselila kod njega. Tu su bili i skupi pokloni, putovanja, finansijska pomoć roditeljima druge žene, garderoba iz inostranstva. Ja od svega toga nisam imala ništa, niti išta tražila. A vidim njegov mlađi sin se hvali da mu majka nikad nije radila i da ih je sve troje izdržavao očuh i pored svoje dvoje dece koje je ostalo da žive zajedno sa njima. Oni hranu i odeću kupuju isključivo u obližnjoj Italiji jer je tamo sve bolje i povoljnije. Meni je to nezamislivo. Da mu nisam dala svoj bicikl da vozi kada ide do kuće u kojoj je poljoprivreda, ostala bi i bez rodjendanskog poklona, jer je ovako ipak uštedeo malo goriva za auto. Nekulturno je i zaista komentarisati o poklonima, ja se uvek radujem i najsićušnijem poklonu inače, ali ovog puta da iskrena budem, ipak nisam. Čula sam već od njega šta je prethodnoj kupio, videla sam čestitke ispisane lepim stihovima, krasnopisom zlatne boje, fotografije sa dalekih putovanja. Doduše drugoj ženi je dao i celu otpremninu iz firme, za školovanje sina. Oni inače žive u zemlji koja je Evropskojk uniji i tih prethodnih 20 godina mu se nikada nisu javljali. A prvom sinu je tada dao samo toliko da kupi najjeftiniji polovni auto jer mu se majka razbolela od raka i hitno im je bio potreban auto. Za prvu i treću kaže da ih nikada nije voleo, da su bile pregrube, poslednja čak i ružna i muškobanjasta. Jedino je sa drugom imao pravu i jedinu ljubav. Taj brak je trajao 5 godina, i ona se vratila kod svojih, i ne znam da li se venčala ili nije ali je dugo godina u braku. On kaže da se ona rukovodi količini novca, da je to njoj jedini cilj. A opet je samo njoj dao svoju otpremninu, prvoj ženi nije, a treća ga je posle 10 godina zajedničkog života tada otprilike i ostavila. Čula sam da je prema njoj bio sebičan, sitničav i velika cicija. Ja da ne radim, verovatno bih bila još u goroj poziciji nego ova prethodna. Ako ništa drugo, njima je bar dao svoju mladost i najbolje godine, ljubav,a meni samo svoju starost i sve što sa tim ide i što treba da dođe. Kaže da je to prirodno, normalno i da sa tim treba da se pomirim. Da, ali zbog toga mi duguje bar poštovanje, a sa ovim stanarkama , kojih ne želi da se odrekne, ja to ne vidim da imam. Samo osećam bol, čak i fizičku bol u grudima kada je neki sukob akutan. Moj sin kaže da svi ljudi imaju probleme, da ima i mnogo gorih, a ustvari znam da ne želi da se vratim kod roditelja jer on jako dobro zna gde bi se vratila. I on je još davno video da sam ja mojim roditeljima sramota zbog razvoda, tuđa kuća jer sam žensko, i još puno, puno toiga, roman bih mogla da ispišem. Trebalo bi da iznajmim stan u ovim mojim godinama, verovatno bi to bilo najbolje. Recite mi vi kao psiholog šta se sve ovo dešava oko mene. Da li sam ja problem kako trvdi moj partner sa kojim živim ili i vi mislite da je on neiskren i nepošten? Da li on iako vlasnik kuće, zaista samo on treba da odlučuje o izboru stanara? Da , nisam napisala, da je ta ista stanarka često kasno popodne ili predveče kucala na vratima. Kada bih otvorila izgovor je bila kesa sa par koščica za psa koji je tada bio sa nama. Jednom je donela i par listova papira za potpalu za grejanje, sa naslovnom stranicom ogromnim slovima seks. Ja često, kažem radim do kasno uveče i ovo sam koliko puta njemu dala do znanja da mi smeta. Nikad joj nije skrenuo pažnju. Udata stanarka dole, to isto ostavlja ali dole kod ulaznih vrata, nikada ne kuca i nedosađuje, pogotovu ne kasno uveče. A opet te ljude tera a ovu ne. Meni je sve to jako čudno. 2 pune decenije sam bila sama kao žena, dobar deo tih godina sam provela po domovima zdravlja i bolnicama sa jako bolešljivim detetom, a skoro deceniju sa unakaženim licem zbog autoimune bolesti kože, i dugo bez zuba koji su naglo posle trudnoće propadali a ja nisam imala para da to sve sredim. Jako sam nesrećna i razočarana i sve me boli. Molim da mi pomognete savetom šta da radim?