Poštovana,

Vaš post dao mi je veoma malo informacija i ja nisam razumeo vašu porodičnu dinamiku. U vašem postu postoji jedna veoma izražena figura, a to je ljubomorno ili agresivno ponašanje starijeg deteta i potpuno nedostaje pozadina, vaše razumevanje situacije, “druga strana” priče, npr. šta bi vaše starije dete “imalo da kaže u svoju odbranu”, odnosno šta je njen doživljaj.

Ovo me navodi na pretpostvku da ste Vi previše usresređeni na jedan oblik ponašanja starijeg deteta i u velikom strahu da dozvolite deci da sama (uz vaš pasivni nadzor) uspostavljaju granice između sebe, što bi moglo imati veze sa vašim procesima, strahom od granica, ljutnje, agresije… Naravno, ovo je samo pretpostavka! – možete je istraživati sa svojim psihoterapeutom.

Moj savet je da radite na razumevanju i podršci starijeg deteta. Pokušajte da posmatrate šta se dešava iz njene pespektive. Na primer zašto biste Vi dozvolili da vas neko zagrli u trenutku kada Vi to ne želite ili kada ste zaokupljeni nečim drugim? – i zašto biste uopšte voleli nekog ko se “na prevaru” uvalio u vašu kuću i oduzeo vam toliko toga, “bezobrazno” i bez pitanja, da se malo našalim. Kako biste Vi reagovali da neko hoće da vas zagrli a Vi to ne želite ili ste samo zauzeti i to vas ometa, a onda dođe jedna velika mama i tera vas na ono što ne želite, umesto da mlađem deteu kažete da seka sada ne želi da je zagrliš i da druge možeš zagrliti samo kada i ona to želi a ako seka to ne želi možeš zagrliti mamu ili tatu ili baku ili medu ili kucu. Kako bi ste se osećali ako se (ne znam da li je to slučaj ali deca to često tako dožive), od svega dobrog što radite najveća pažnja pridaje tome da vas teraju da uradite našto što ne želite, gnjave vas razgovorima, viču na vas, kažnjavaju vas samo zato što ne želite neke stvari…

Mlađa deca (opet kažem, ne znam da li je to slučaj i u vašoj porodici!) veoma često sprovode teror nad starijom, sve pod blagoslovom roditelja, jer pobogu, malo dete je malo, pa ne zna i ne razume. Tako mlađa deca, na primer, otimaju igračke starijoj, mešaju se u igre starijih kojima nisu dorasla, ruše ono što su starija deca napravila, udaraju ih, guraju, gnjave, grizu, grle, ljube, balave a starija deca sve to moraju da trpe jer su roditelji uvak na strani mlađeg deteta uz reči: “Pa i ona želi da se igra sa tobom, ona je mala i ne razume, ti si starija ti treba da popustiš…”), ili se ljute na starije dete i kažnjavaju ga kada brani svoj lični prostor i svoje granice i na taj način ih čine nemoćnim. Da li bi ste i Vi u toj situaciji osećali mržnju i ljubomoru prema malom uljezu?

Evo sada šta sve Vi možete da učinite da bi se stvari popravile Možete da posmatrate, posmatrate i posmatrate kako biste bolje razumeli dinamiku. Dete ništa ne radi slučajno, za sve postoji razlog samo ga mi ne vidmo. Dakle da pokušate da razumete starije dete kroz pažljivo posmatranje onoga što se događa koje je pasivno i teži nepristrasnosti. Zatim možete da se pitate kako Vi kokreirate dinamiku koja je u vezi sa ljubomorom.

Zatim možete da nađete puno iskrenih pohvala za ono što starije dete učini dobro (hiperaktivna deca su obično puno na meti naših kritika). Da starijem detetu date vreme koje će biti samo njeno (samo ti i ja pola sata dnevno se igramo ili pričamo, crtamo, tako da nam bude lepo, bez mlađeg deteta, mobilnog telefona i drugih ljudi). Da nađete igre koje su prilagođene tako da u njima možete učestvovati svo troje kako bi se svo troje dobro proveli: “Hajde svi zajedno da se igramo! Hajde da budete male kuce a ja ću biti mama kuca! Gde će nam biti kućica? – sada je jutro i svi zevamo, sada je neko došao i svi lajemo i zavijamo, sada je vreme ručka i svi pijemo mleko, sada idemo u šetnju, sada se kupamo, sada se mazimo…”).

Zatim možete da ih obe pozivate na veliki zajednički zagrljaj kada je raspoloženje između njih dobro (ne i da terate starije dete da učestvuje u tome ako ne želi(!)). Da starijem detetu date zagrljaj ili pohvalu (ali bez preterivanja) svaki put kada mlađem da igračku ili hranu. Da je uveče, kada joj čitate priču pred spavanje potsetite na sve sitacuje u kojime je bila dobra i pokažete joj koliko ste zadovoljni njome i puni ljubavi i poverenja prema njoj.

Zatim, da težite da budete nepristrasni u njihovim konfliktima: “ne možeš juriti za starijom sekom kada ona ne želi da se igra sa tobom, ne možeš je zagrliti kada ona to ne želi, hajde da dođemo malo kasnije i pitamo seku da li je sada raspoložena da je zagrliš, a ako idalje ne bude dobićeš jedan veliki zagrljaj od mene i od mede, pa ćemo sa sekom pokušati kasnije…”. Da nagradite svaku vrstu razmene između njih dve pohvalom (ali ne preteranom!), zagrljem, slatkišem. Da radite na svom strahu da će se desiti nešto strašno između njih. Da učite da njihov odnos prepuštate njima (starije dete mora da brani sebe i svoj lični prostor od malog napasnika i mora da mu pošalje poruku da ga ne želi u svom ličnom prostoru uvek, to je normalno ponašanje(!). Starije dete je sada u fazi kada vežba svoje “ne”, kada vežba da postavi svoje granice i učvrsti svoje doživljaje kroz hoću i neću, korz volim i ne volim (starije dete ima pravo da hoće i da neće, da voli i da ne voli, čak i onda kada ne može da dobije ono što hoće i čak i onda kada mora da dobije nešto što neće, a kada nešto mora onda se to jednostavno sprovede, bez mnogo ubeđivanja, uz reči “razumem da sada ne želiš kući, ali mora”, uzmete je u naručje i nosite je kući dok ona plače i udara vas po leđima Vi govorite: “Znam (vidim) da si sada ljuta i tužna.” (tačka!). Zatim možete da ne insistirate da starije dete radi ono što ne želi ako ne mora…

Imajte u vidu da je roditeljstvo jedan težak i kreativan poduhvat koji od nas traži da stalno učimo i radimo na sebi, da mnogo više posmatramo nego delamo, da je to poduhvat u kome napravimo sve moguće greške i u kome isplivaju sve naše frustracije, i da deca sve to prežive i prerastu.

Želim vam puno sreće,
Nikola

Hvala vam na odgovoru. Jasnije vidim svoje greske. I mislila sam da gresim u ophodjenju, jer prosto ovo predugo traje.
Starije dete i nije neka maza generalno, retko zeli da se grli i mazi i sa nama, i ako se pomazi to traje jako kratko, ali zato voli da provodimo vreme radeci nesto zajedno, trazi drustvo i paznju konstantno.
Mladje je maza, stalno bi se ljubila i grlila. Jako su razlicite i meni cesto bude tesko da balansiram izmedju njih dve. Potrebe i zelje su im razlicite, a ja radim, one idu u vrtic, malo vremena ostane od dolaska s posla do odlaska u krevet.
Volela bih da promenim i svoj odnos prema ovom problemu, a i njenu agresivnost uz to, kako bih sprecila neke vece i kompleksnije greske koje bi uticale kasnije na njen zivot.
Dodatno me cini nervoznom to sto zaista nisam imala prilike u svom okruzenju da vidim da se sestre ili braca toliko “ne podnose”. Uglavnom je to kratkotrajna ljubomora i onda se zdruze. A kod nas traje i dalje. Ocigledno je da ja negde gresim.
Istina je da nisam pasivni posmatrac, stalno sam sa njima, nadgledam i reagujem odmah ako krene gurkanje. I da, najcesce za to “okrivim” stariju cerkicu, jer sam smatrala da je vec dovoljno zrela da prihvati da je i seka deo porodice i da je mora ukljuciti u svoje aktivnosti.