Pošovani , upoznala sam dečka pre neke dve godine, sasvim slučajno , na internetu. S obzirom , da malo verujem muškom rodu, u početku smo se samo kuckali, sve je izgledalo kao običan flert. Medjutim, nakon izvesnog vremena upoznala sam ga. Neverovatno je koliko smo isti, koliko se nadopunjavamo, koliko na zivot gledamo isto. Daljina je bila jedini test koji nam je stavljen na put. Vidjali smo se povremeno, svaki dan čuli,nisi postojale tajne, niti tabu teme, osećali smo kako ono drugo diše, samo nismo mogli biti često zajedno. Čekali smo bolje vreme za nas, da ja počnem da radim. Kako obično bude, nešto se tu ponovo isprečilo, jednog dana dobila sam poruku u kojoj je rekao da je našao nekoga, da ne moze da podnese sto sam ja daleko. Slomilo se sve u meni, ali sam ga pustila. Ono što je zanimljivo, na prevaru se jezim , ali sam iako ljuta na njega, pozelela da ga vidim. Do toga nije došlo, još uvek, ali, se jako često čujemo, ta devojka zna za mene kao drugaricu, ali u njegovim porukama mi kaze da ne zeli da me izgubi, i da zeli da ostanem tu, da oseća veliku količinu strasti prema meni, a ujedno da se bori sa tom strašću. Meni je strašno stalo do tog čoveka, nikad pre nisam imala takav kompletan odnos sa nekim, da su sve oblasti zivota bile zastupljene na adekvatan način. Imate li neki savet, šta uraditi,kako u celoj priči izboriti se za nešto što je vredno i sačuvati to. Pokušala sam dosta toga ali ne vredi. Mozda i ne treba da mu odgovaram na poruke, ne znam zaista nemam odgovor koji bi mi bio prihvatljiv.Prosvetlite me:)