Poštovana,

Evo da direktno odgovorim na vaše pitanje. Imam puno respekta za vašu kreaciju. Uspevate nešto što nije lako a može biti veoma značajno za vas i vašu vezu. Uspevate da od svog realnog partnera dobijete ono što možete, a od svog virtuelnog partnera ono što od stvarnog ne možete ili bar ne na takav način. Našoj duši je potrebno mnogo toga i jedna realna osoba ne može sve to da nam pruži. Zato mislim da je u redu da nađete način da na drugom mestu dobijete to što vam treba.

Štaviše, paradokslano, ovakav način kompenzacije može da bude faktor stabilnosti realne veze. Lakše podnosimo nedosteke koji uvek u realnim vezama postoje kada imamo gde da kompenzujemo naše potrebe koje relna veza ne zadovoljava.

Takođe može biti da je osnova vašeg odnosa sa tim starijim gospodinom zapravo neka vrsta potrebe i ljubavi prema očinskoj figuri ili možda neka vrsta konpanzacije očinske figure, što bi takođe bilo u redu i šta bi takođe predstavljalo jednu zdravu kreativnu adaptaciju. Za mene je dakle pitanje šta je sa vašim ocem. Ako je otac na neki način odsutan, stvarno ili figurativno, nije nemoguće da ono što vam nedostje u odnosu sa njim realizujtete ovde.

No vratimo se ljubavnoj tematici. Ispričaću vam jednu verziju grčkog mita o Psihi i Erosu. Kada bi pala noć Eros bi redovno dolazio da obljubi Psihu. Njih dvoje su beskrajno uživali, ali to Psihi nije bilo dovoljno. Onja je želela celog Erosa za sebe, želela je da ga upozna i razotkrije do kraja, kako bi bila sigurna da je nikada neće napustiti. Jednom prlikom, kada je Eros došao Psiha je upalila unapred pripremljenu i sakrivenu sveću. Želela je da ugleda Erosa na svetlosti. Čim je upalila sveću, međutim, učinila je da je Eros nestao i nikada više nije uspela da ga dozove. Za erotsku čaroliju polutama je sastavni i važan sastojak.

Ova situacija, dakle, ima svojih ozbiljnih opasnosti i zasto morate jako voditi računa o sledećem. Virtuelne veze mogu učiniti da se osetimo veoma razmenjeni i prepoznati. One međutim sa sobom uvek nose puno idealizacije. Na psihoterapiji veoma se često srećemo sa fenomenom idealne virtuelne veze. Naše psihoterapijsko iskustvo je to da samo virtuelna veza i može biti idealna, realna ne. U mašto je jednostvno sve savršeno, a u realnosti nikada ne u potpunosti. Gotovo po gvozdenom zakonu viruelna veza donosi sa sobom veliko razočaranje kada se preobrazi u realnu. Partneri tada shvatju da postiju veliki deo drugog koji zapravo nisu poznavali, a da je onaj deo koji su upoznali u značajnoj meri idealizovan. Veze koje počinju dugim dopisivanjem pre upoznavanja veoma retko opstaju posle upoznavanja. Priroda ljubavi i zaljubljenosti je takvda da je ona mešavina jave i sna. Upalite li svetlo, vrlo je moguće da će sva čarolija nestati. Ta veza vam verovatno nikada nebi dala ono što imate sa svojim partnerom koga uspevate da volite u svetlosti i takvog kakav jeste. Vodite računa o velikoj vrednosti realne funkcionalne veze. Mnogima se tako nešto ne desi nikada u životu. Imam utisak da imate mnogo toga. Budite mudri da to i sačuvate. Poštujte razliku između stvarnosti i fantazije i poštujte potrebu naše duše i za jednim i za drugim.

S poštovanjem, Nikola