Poštovani
Zanima me nešto u vezi osjećanja koja su upućena mojoj voljenoj osobi.
Naime,u vezi sam već godinu dana i zanima me da li je ovo stanje kroz koje prolazim sastavni dio veze kao što mi svi govore.
Provodim zaista mnogo vremena sa svojim momkom i on je zapravo jedina osoba koja mi na bilo koji način može uljepšati svaki dan. U najtežim se trenutcima obraćam isključivo njemu,jer jedino on pomaže da sve bude bolje samo svojim prisustvom.
Prošlu sedmicu smo poprilično uživali,bili zajedno dosta vremena trudili se da uvijek radimo nešto drugačije.
U jednom trenutku sam shvatila koliko sam srećna i koliko je dragocjeno ovo vrijeme koje provodimo zajedno,osjetila sam se kao prvi put sa njim. Toliko zaljubljeno u predivno.
Smijali smo se i pričali o svemu.
Nikad se nisam ljepše osjećala.Nakon par dana imala sam vrlo bitan isit i bila sam malo nervozna ali sam samo pomnuislila na to kako ćemo se poslije toga vidjeti i nervoza je popustila. Kasnije mi je javio da ne može stići odmah i da ćemo se vidjti za par sati.
Malo sam se razočarala i otišla kući.Od tog trenutka,odjednom,nekako je moje rapoloćženje opalo.Vidjeli smo se nakon par sati,ali ja sam samo željela da budem sama.I kao da me je malo gušio.To mi nije bilo jasno,jer smo proveli zadnjih par dana u sreći i harmoniji. Nakon par sati kada smo izašli vani,dobro raspoloženje mi se opet vratilo.
Naime,problem koji sam zapazila je taj da on previše razmjenjuje nježnost,a ja ponekad volim da mogu da popričam sa njim bez dodirivaja ili ikakvog fizickog kontakta. Želim da se poželim njegovog dodira. Mada to je nemoguće,jer je on stalno tu uz mene i ponekad me to počinje gušiti,jer ga stvarno želim tu,ali ne uvijek toliko blizu sebi. I zbog toga se osjećam loše,kao da ga ne volim dovoljno samo zato sto me ponekad malo guši konstantna prisnost bez imalo prostora. Kontantni poljupci..
Ovo mi se desilo samo jednom prije par mjeseci i prošlo je u roku od par dana..
Poštovana,
Vaša potreba je sasvim normalna i uredu je što je imate. Razmislite o tome da ona nije uopšte u vezi sa tim koliko vi njega volite. Pokušajte sebi da dozvolite da imate svoje potrebe time što ćete otvoreno pričati sa vašim partnerom o onome o čemu razmišljate, to se pokazalo kao najbolji način za rast veza i nas u njima.
Naravno, normalno je da se bojite šta će vam iskrenost doneti. Da li će se uvrediti? Da li će se uplašiti da vas mnogo guši? Ali ne možete da se vozite očekivanjima. Na vama je da tražite prostor za vas u kojem ćete moći da budete sa njim na jednom drugom nivou, a ne samo u intimnosti. Njegovo je da vas razume u vašim autentičnim potrebama.
Srdačno,
Ognjen Vukotić