U vezi sam sa divnim deckom. On me zaista voli, postuje, pruza mi podrsku, srecna sam i to se zaista vidi i na meni. Problem je sto ja donekle volim svog prvog decka i ovog sadasnjeg ne mogu da volim svim srcem i krivo mi je zbog toga posto on to zaista zasluzuje. Prvog decka sam nasla prilicno kasno, sa oko 19 godina, i mislim da je to donekle uticalo sto sam se bas jako vezala za njega. Pomislim na njega prilicno cesto.Nasa prica bila je prilicno duga i svasta se izdesavalo. Jako sam ga volela kao i on mene, ali trebalo je do sad potpuno da ga zaboravim. Sinoc sam sanjala da smo se pomirili i bas me je to potreslo. Osetila sam se grozno, skoro kao da sam prevarila sadasnjeg decka. Sto ne bih nikada uradila. Kako da pustim? Kako da ga potpuno izbrisem, da bih mogla voleti sadasnjeg decka koliko zasluzuje?
Poštovana,
Možda najveća tragedija ljubavi je upravo bol koji ona sa sobom nosi; to je njen sastavni deo. Kada smo spremni da volimo, moramo biti spremni i da trpimo tu bol. Prava ljubav zahteva žrtvu, a žrtva smo mi sami. Sam akt predaje dela naše duše nekome radi intime, razumevanja i spajanja iziskuje i rizik. To je u redu i to je ono što ljubav čini uzbudljivom, snažnom, mističnom.
Ne možemo nekoga izbrisati, jer koja je onda poenta toga što smo voleli, što smo se predali. Tada ljubav gubi svoj osnovni smisao, povezanost. Ljudi se često pitaju kako izbrisati prethodne veze, jer one mnogo bole. Ali istina je da bole jer i treba da bole. A mi moramo biti spremni da taj bol istrpimo, da iz njega naučiimo da volimo sada jače.
Stoga razmislite da li je možda adekvatnije pitanje, kako da prihvatim da živim sa delom duše koju mi je ostavila bivša veza. Kako da je prihvatim da je ona sada neizostavni deo mene i da se ona više nikada neće izbirsati. Da je trajno upisana negde. To je ujedno i način da to i pustimo. Iskoristite tu bol, ako ste sigurni u novu vezu, razgovarajte sa svojim dečkom o tome da vam je teško da se sa njim povežete, a da to želite. Ako izmedju vas postoji ljubav, on bi to trebalo da shvati.
Ljubav nije samo zabava, sreća, blagostanje, zadovoljstvo. Ona je i tuga, kraj, ona u sebi u kranjim aspektima sadrži i smrt. Pustite da vas boli onoliko koliko bi trebalo, a sami ćete osetiti kada ste spremni za dalje.
Srdačno,
Ognjen Vukotić