asked 11 years ago Poštovani,
Imam 28 godina, i sa dečkom sam u vezi 5 meseci, prvi put sam se zaljubila, i ovo mi je prva ozbiljna veza, zavolela sam ga, i on voli mene. U jednom trenutku sam se razočarala, počela da patim, postala depresivna zbog straha i neivesnosti, pokušavajući da odmah znam da li je on neko ko mi odgovara. Preispitujem sebe, i postala sam u jednom trenutku opsednuta time. Sad sam se smirila, opet počela da se smejem, i da se vraćam na normalne aktivnosti. Pre 2 dana, shvatila sam da nisam opuštena dok vodimo ljubav, iako se on maksimalno trudi, pažljiv je i nežan. Priznala sam dečku da mislim da više nisam zaljubljena u njega, razgovarali smo, pitao me da li ga možda volim kao druga, i shvatila sam da ga volim kao nekog sa kim želim ozbiljnu vezu i porodicu. Prilagodila sam se njemu u tome da ne voli da izlazi, a ja bih htela da izlazimo, pričali smo na tu temu, i onda smo počeli da izlazimo, ali je to nekako kao da radi samo zbog mene.Nesigurna sam u sebe i želim to da promenim. Po prirodi sam vesela osoba, i odjednom sam postala neko ko je namršten, nezadovoljan i stalno mi nešto smeta. Čak mi je i on rekao da sam depresivna i da se preopterećujem. Možete li da mi pomognete kako da postanem sigurnija osoba i šta da uradim da se jasnije postavim u svojim stavovima, da se ne prispitujem stalno, i da shvatim šta stvarno osećam prema njemu?
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Sigurniji postajemo kako učimo da bolje razumemo sebe. Kako bolje razumevamo sebe i svoje procese, tako smo više u stanju da prihvatimo sebe i svoje procese.
Na primer, Vi kažete da je ovo vaša prva ozbiljna veza. To može mnogo toga da znači i povlači. Možda ste bili zabrinuti što već i ranije ne uspevate da zasnujete emotivnu vezu. Možda ovo prvo iskustvo za vas znači mnogo toga novog. Kada tako pogledate na stvari onda nije neobično da ste nesigurni i da se preispitujete. Ustalom ljubav je uvek veoma krupan ulog u našim životima. Smatramo je jako važnom. Ljubav je uvod u eventualni zajednički život a Vi ste u godinama kada brak i porodica sasvim prirodno postaju tema. Tema ljubavi u vašim godinama kao tema braka i zasnivanja porodice traži odluke koje mogu da odrede čitav naš život. Zaista ne znam ko u vezi sa tim ne bi bio sklon nesigurnosti i preispitivanju. Dobroje je ako nesigurnost i preispitivanje tu pripadaju. Dobro je ako čekamo sebe, pratimo sebe, eksperimentišemo sa sobom, ako dajemo sebi vremena da se uobliči naša svest o tome šta i kako osećamo prema drugoj osbi, prema našem odnosu, prema sebi u tom odnosu…
Ako vam ovo pomaže da razumete značaj i dubinu svoga što se u vama događa, onda vam može pomoći da date prostora svim tim procesima. Izgleda da imate sreću da vaš partner ne paniči zbog vaše nesgurnosti, već podržava vaše unutrašnje procese. To je veoma značajno.
Kako bolje razumemo unutrašnje procese, njihovu veličinu i važnost, spremiji smo i da prihvatimo da je deo njih nesigrunost i da izdržimo svoja iščekovanja i nestrpljenje. Tada nesigurnost i iščekivanje nisu više neizdršivi, već su normalni deo našeg postojanja.
S obzirom na značaj i dubinu procesa, kao i na zrelsot sa kojom kroz njih prolazite, možda ne bi bilo loše da nađete nekog terapeuta sa kojim bi ste svoje procese mogli da delite i u kome bi mogli da ogledate ono što se u vama dešava.
S poštovanjem, Nikola