asked 9 years ago
Poštovani,
već izvesno vreme imam potrebu da lažem svoje prijatelje da radim u policiji. Isprva je to to bio jedan drugar, pa se vremenom taj krug sirio i sirio. Vrlo sam ubedjen u to da mi ne veruju, ali ja stalno nastavljam i nastavljam. Izmišljam situacije, događaje, ljude i u svojim pričama ih opisujem do detalja. Kako bih potkrepio svoje priče, nekoliko puta sam pred i inspektorima govorio kako sam im kolega, dovodeći tako sebe u opasnost. Potpuno se uživim u ulogu, teram sebe da razmišljam kao detektiv. Glumim nešto što nisam. I što to više radim, sve se više nalazim u situacijama da to moram.
Čini mi se da sve više tonem u taj izmišljeni svet.
Od straha da će me osuđivati, ne želim sve to da im priznam. A ne znam kako da tu priču završim, i kako da počnem da živim iskreno, da počnem da živim svoj pravi život.
Mislim da je okidač za to bio nedostatak samopouzdanja i želja da budem poštovan. Kako da prevaziđem ovaj problem?
Pozdrav
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovani,
Šta mislite o tome da na sve jednostavno gledate kao na igru? Smisao igre je da osetite da ste važni. Kako biste se osećali kada bi sebi dozvolili da se igrate, svesni da je u pitanju igra? I sami kažete da vam većina prijatelja ne veruje. S druge strane, uvek im možete reći da ste se igrali i da samo želite da se zabavite i istražite reakcije ljudi. Igra je nešto plemenito, zar ne?
Deca koriste igru da bi dali sebi ono što im je potrebno, a što ne uspevaju da dobiju na druge načine. Često se igraju važnih osoba. Kamo sreće kada bi i mi, odrasli, sačuvali deo razigranosti u našoj sumornoj stvarnosti.
Možda biste se osećali bolje kada biste svemu dali neki, drugima razumljiv okvir. U međuvremenu, na primer, biste možda mogli pisati detektivske priče za svoj blog ili intimni čitalački krug sastavljen od vaših prijatelja. Možda bi tada vaša igra dobila i realno opravdanje pred vama i drugima. Želite se uživeti u ulogu vašeg junaka o čijim pustolovinama pišete. Na primer, u jednoj od priča glavni junak je momak koji se lažno predstavlja kao policajac da bi prikrio svoj manjak samopouzdanja, ali onda toliko zakomplikuje život da se upetlja u odnose s mafijom koja počne verovati da je on stvarno prikriveni policajac iako svi misle da se samo zeza, tako da on sada stvarno mora izaći na kraj sa njima, mora ih sve nadmudriti i tako ozbiljno pomogne policiji da ih pohvata, tako da na kraju stvarno postane policajac, ali se odmah počne predstavljati kao obaveštajac, što može biti tema neke od sledećih priča.
Možda bi to konačno bio način da počnete da se osećate važnim i poštovanim, a kada nekome poželite otkriti istinu, onda kada osetite da nije u redu dalje se šaliti ili kada budete provaljeni, imali biste čvrst alibi zašto se igrate s ljudima: Želite da udahnete život svojim pričama i da u suvoparnu svakodnevicu unesete zabavu.
S poštovanjem,
Nikola