asked 9 years ago Trudna sam tek nekoliko meseci. Trudnoca je rizicna i moram da lezim. Izlovana sam od ljudi zbog virusa. Pijem hormone i imam promene raspolozenja.Prestala sa radom i zivot mi se skroz promenio. Nedostaje mi neznost sa partnerom, komplimenti koji bi mi podigli samopouzdanje koje takodje gubim. Znam da su promene na telu prirodne,ali se osecam manje vredno.Zabranjene su mi vezbe,setnja,odnosi sa partnerom od samog pocetka trudnoce. Razgovarala sam sa partnerom i on kaze da razume sve,ali nema neznosti,komlimenata….pocelo je da mi smeta da on ide na mesta na koja ja ne mogu (proslve,druzenje…). Imam osecaj da sama snosim teret trudnoce,a da cemo sutra Boze daj biti ravnopravni roditelji. Da li to znaci da sam postala sebicna ili samoziva?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Pozvao bi vas da potražite više razumevanja prema sebi. Ne mislim da ste sebični ili samoživi, već ste samo ljudsko biće i imate ljudska osećanja. Odričete se tolikih stvari koje su vam potrebne, prirodno je da to ima svoju cenu u vidu vašeg (ne)raspoloženja.
Nisam siguran da sam dobro razumeo vašu pozciju, naime nisam shvatio da li Vi to ležite u bolnici ili kod kuće i ako ste kod kuće zašto ne možete da razmenjujete nežnosti sa svojim partnerom dok je on zdrav.
Razmislite o tome šta ipak možete da učinite za sebe. Čitanje, pisanje, gledanje filmova, slušanje muzike, meditacija, četovanje ili druženje preko skajpa, skajp psihoterapija, učenje, ručni rad koji ne zamara.., verovatno je sve ono za šta više nećete imati vremena kada se porodite.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Postovani,
nije me bilo neko vreme…pokusavala sam da resim problem sa partnerom sama, ali prosto mi ne ide..
Lezim kuci, nisam u bolnici i svakako mogu da dobijam neznost i komplimente od svog partnera,ali ih ne dobijam.Posle mora pokusaja razgovora sa njim u toku dana pridje mi bukvalno na 1min., pomazi stomak ili me zagrli, kratak poljubac i uvek kaze kako mora da ide da se istusira, ili nesto totalno nebitno uradi.Inace satima lezi na krevetu do mene pre toga…prosto zivimo kao cimeri. Meni je sada jako potrebna paznja i neznost i pocinjem da patim, da se osecam isfrustrirano, manje vredno, nepozeljno…Navikla sam da izgledam mrsavo, zategnuto,sada se telo menja, ali trebalo bi da je i dalje lepo na drugi nacin. Mom suprugu to verovatno nije lepo. Sada samo kaze kako je doktor zabranio odnos i to je to. A, neznost nije zabranjena,ali on prosto ne zeli da je priusti. Lekar je rekako i mirovanje, ali njemu ne smeta da ja odradim dosta stvari po kuci jer je onda on postedjen i moze da lezi ili igra kladionicu, gleda tv…. Iz toga vidim da to nije samo briga za moje i bebino zdravlje.
Inace ugijila sam se svega nekoliko kg. i kada me neko sretne u prolazu do lekara uvek me bombarduje morem komplimenata kakao prelepo izgledam.
Pocela sam nocima da sanjam kako me suprug vara sa drugim zenama i postajem vrlo nesrecna zbog svega.Postajem ljubomorna i pocinjem da sumnjam da mozda ima neku drugu zenu sa kojom razmenjuje to sto ne zeli samnom. Mada dosta vremena provodi i kuci i misli da je to dovoljno sto je fizicki tu. Da li sam ja razmazena ili nenormalna sto toliko patim za neznoscu? Inace, ako to stavimo po strani brak nam nije los i zivimo kao dva dobra ortaka samo bez neznosti.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Izvinjavam se što ste dugo čekali naš odgovor.
Prirodno je da ste sada u vrlo osetljivom stanju i da osećate naglašenu potrebu za podrškom, razumevanjem, ljubavlju. Uskoro će se verovatno vaš život temeljito promeniti i biće potrebo da sa svojim partnerom budete dobar, uigran tim.
Velika promena koja vas očekuje prirodno osvetljava vaš odnos na novi način i poziva vas da sebe i svoj odnos sa partnerom preispitujete, da sebe, svoj život i svoga partnera vidite u nekom novom svetlu.
Dva pravca za razmišljanje se nameću iz vaših postova. Prvi se tiče kvaliteta vaše veze i komunikacije sa svojim partnerom. To je zaista područje o kome učimo čitavog života. Negovanje intimnosti u odnosu zaista je veliki nauk i zahteva veliko duhovno traganje. Preporučio bih vam da se pozabavite literaturom koja se bavi ovom problematikom ili da sa svojim partnerom ili sami odete na psihoterapiju.
Vašoj pažnji preporučio bih i našu stranicu koja se bavi pitanjima [url=http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/ljubav-i-zaljubljenost.html]ljubavi, zaljubljenosti i partnerskog odnosa.[/url]
Drugi pravac je ništa manje složeno pitanje potrage za životnim smislom. Ljubav i partnerski odnos nažalost ne mogu nam biti dovoljni da bi se osetili ispunjenim. Nama je potrebno i da osećamo da rastemo, da otkrivamo sebe i život i da vidimo sebe i život na nove i intergisanije načine. Možda je vreme da aktivirate stare ili pronađete nove načine bavljenja sobom. Filozofija, psihologija, spiritualnost su sfere u kojima možemo tražiti razumavenje naše sudbine i našeg individualnog životnog puta. Drugo biće nije dovoljno da podmiri sve naše potrebe i mi se u životu u velikoj meri moramo oslanjati na sebe, što nas ponovo i ponovo dovodi u kontakt sa večnim temama zavisnosti, samostalnosti, žrtvovanja, ljubavi…
S poštovanjem,
Nikola