asked 7 years ago Imam 18 godina i u poslednje vreme preterano razmisljam o smislu zivota, o njegovoj prolaznosti, o smrti i to me paralise. Uvece legnem, a neretko i ustajem ujutru sa tom nekom gorčinom. Trudim se da skrenem misli sa toga-prosetam, ucim, odgledam neki film ali ta misao se stalno vraca, kao da mi ne dozvoljava da se opustim i uzivam. Plasim se da ce me to stalno pratiti kroz zivot. Ne znam da li je to samo prolazna faza ili normalno da ljudi sta god da rade stalno taj osecaj nose sa sobom. Kako ga ignorisati? Hvala unapred!
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
To su normalna pitanja kojima obično počinjemo da se bavimo krajem srednje škole, tačnije, da razmišljamo o njima i o tome šta nas čega u budućnosti. Ukoliko je to preterao ili te zaustavlja na neki način, možda ne bi bilo loše da podeliš sa nekim svoja razmišljanja, sa bliskim drugom ili drugaricom, ili da porazgovaraš sa roditeljima ili sa nekom drugom osobom iz porodice ili familije. Razgovor i deljenje iskustva mogu da pomognu.
Moguće je da iza tih misli stoji određena emocija ili uverenje koje nam na taj način stavlja do znanja da je tu. Verujem da si sada i na određenoj prekretnici, srednja škola je završena i pitanje je šta dalje, iako nam o tome nisi pisala. Možda je sada to neko vreme između aktivnosti kada nemamo konkretnu obavezu i suviše se bavimo mislima. U svakom slučaju, normalno je i da postoji određena doza straha pred neizvesnošću života i onoga što nam on donosi. Period puberteta je svakako period kriza, kolebanja i lutanja iz kojeg možemo izaći svesniji svog identiteta i onoga što želimo.
Srdačno,
Bojana