asked 10 years ago
Ja sam mlada imam 14 goddina i imam problem sto se u poslednje vreme osecam uzasno. Problem je krenuo tako sto sam se ja vezala za profesiju kojom se sada bavim. Odlucila sam da postanem balerina, plesac i sve u toj struci idem u baletsku skolu i posred toga treniram. Moji dani se svode na 8h dnevnog treniranja u skoli i van nje. Ali ja mislim da nista nije dobro vise ne vidim nikakav napredak i,ako mi svi govore da svaki dan se popravljam. Pogadja me to sto svaki dan moram da se borim da se pokqazem to me ubija imam jako malo prijatelja zbog svoje posvecenosti, najbolje drugarice su me bukvalno ostavile zbog nemanja vremena. Plasim se svojih profesora i cim nesto pogresim odreagujem uzasno i odma mi krecu suze. I ako znam da nisam debela osecam se tako i ocajnicki zelim da smrsam ali mi svi govore da se cuvam od bolesti anoreksije i bulimije. Nervraju me svi, sve mi tesko pada a, ja ne mogu da se izborim sa tim. Takodje imam problem mnogo mi treba vremena da skapiram nesto sto je zadato i onda se osecam jako glupo. Jednostavno zelim da odustanem ali mislim da ce mi to biti najveca greska jer znam da je ovo moj zivot i da sam vec puuno ulozila i truda i rada. Stalno se ljutim na sebe i posle svakog dana kada dodjem kuci pravima se da je sve okej i odem u sobi i placem. Osecam se jako umorno i iscrpljeno svaki dan ustajem i 06h a kuci dolazim u 23h nisam nizasta nemam zivot brat mi stalo govori kako sam stalno nadrdana izbegavaju me takodje se trudim da imam dobre ocene i to mi jednimo uspeva od svega…Osecam se bezvredno jer mi ne ide nista, i dodje mi da poludim kada neka moja drugarica uspe, a ja ne ne znam vise. Jedina osoba sa kojom razgovaram o svemu je moj trener ali se osecam jako glupo da vise pricam sa njom jer sticem utisak da joj se samo zalim i sada se i pred njom pravim da je sve uredu a, samo bih volela da joj se zahvalim jer da nije bilo nje ne znam verovatno bih ubrila jedna najdivnija osoba na svetu. Postovani hvala na razumevanju…
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Zdravo!
Kada u nešto ulažemo puno vremena i energije prirodno je da želimo napredovati. Što smo bolji to na napredovanje sporije. Ako u životu igramo samo na jednu kartu i sve ili skoros ve ostalo žrtvujemo da bi napredovali samo na jednom polu, može se desiti do dođemu u veliki probelm. Ljuti smo jer žrtvujemo mnogo a zazvrat dobijamo malo. Mislim da je to otprilike ono što se tebi događa.
Jako je opasno ako u životu izgubimo ljubav za ono čime se bavimo. Plesač koji ne pleše zato što voli ples nego samo da bi napredovao, koji je dakle fiksiran na uspeh i samo napredak vrednuje, mogao bi biti u velikim problemima. Ono što je bilo naša ljubav na taj način postaje naoćna mora. Ljubav i zadovoljstvo postaje teror koji vršimo nad sobom.
Tada je važno da se zaustavimo i razmislimo malo o našim ciljevima. Možeš sebi postaviti pitanje zašto ti je tolko važan uspeh i da li je on baš toliko važan. Razmisli o tome nisi li se previše i pre vremena fiskirala za jednu životnu oblast i da li je tolika opsednustot nečim mogla da bude put u nesreću pre nego u sreću. Zar ne misliš da si vredna samim tim što postojiš, što imaš ljude koji te vole i koima pretpostvljam mnogo značiš? Zar nije od svakog uspeha važnije što su pored tebe oni koje ti voliš? Da li će te neko manje voleti ako nisi uspešna? Šta žališ da kupiš zlostavljući sebe? Zar nije važnije kako se ti osećaš od toga da li se neku važnu uraila bolje ili gore? Zar ti sama sebi nisis važnije od uspeha? Možeš li voleti sebe ako nisis uspešna, možeš li sebe podržati tako što ćeš biti svesna da uvek ima boljih i da je važno uživati a ne takomičti se? Da li zasita želiš da tako rano žrtvuješ sve, od prijatelja do svog zdravlja za nešto što si nazvala svojom “profesijom”? U čemu je smisao te “profesije” ako te toliko udaljava od sebe same i obilja mogućnosti koje život nosi?
Jednom rečju, osećaš se nezadovoljno jer si prilično naružila neke važne balanse u svom životu. Sada je važno da polako počneš ponovo da radiš na njihovom uspostvljanu. Na tom putu moglo bi biti jako važno da počneš da o svojim problemima govoriš sa onima kojima veruješ (naročito ako i oni imaju visoka očekivanja prema tebi i ako se plašiš da ćeš ih razočarati ako malo reorganizuješ svoj život).
Želim ti puno sreće! Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Ljubav i zadovoljstvo postaje teror koji vršimo nad sobom.
Mislim da ovo recenica opisuje ono sta se meni desava!
Od kako sam procitala vas odgovor, pocela sam dosta da razmisljam. Ne nije mi uspeh vazniji od samog uzivanja u plesu samo mislim da sam se zaslepela zeljom, za napredovanjem!!! Moram vise da cenim zivot to sam shvatila. Tkodje necu odustati jer mislim da bih tek onda zgazila samu sebe! Najveci problem je sto niko nema ocekivanja od mene ja od same sebe ocekuje najvise! Ne idalje se ne osecam dobro ali mi je dosta bolje jer sam neke stvari rascistila sa samom sobom. Hvala na razumevanju! Mnogo mi znaci ovo so ste napisali. Mozda samo treba da se spustim malo na zemlju i vidim stvari onko kako jesu! Nadam se da cete odgovoriti na ovo.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Milim da si napravila značajan korak ako si uspela malo da “olabaviš” pritisak na sebe. Dopada mi se tvoja odluka da nastaviš sa plesom ali tako što ćeš pokušati vise da uživaš u njemu a manje da obraćaš pažnju da napredak i uspeh.
Pošto si verovatno pomalo po prirodi perfekcionista, imaju strpljenja sa sobom i budi spremna da će se problemi, onako kako si oh opisala vrećeti i pružati ti priliku da ponovo i ponovo radiš na prihavanju sebe i ljubavi prema sebi.
Želim ti puno reće! Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Hvala vam na svemu sve ovo mi mnogo znaci, ako ikada budem imala neki pproblem napisaću ovde hvala na pomoći i na iskrenosti… A.D.