Zdravo!
Piše Vam dečko, 25 godina, koji je ovih dana u velikoj dilemi. Zapravo, zbunjen sam sobom i ne umem sam da osvestim trenutak u kojem se nalazim, pa mi bi bilo kakav savet pomogao, barem osećam da bi tako bilo. Posto je situacija kompleksna, krenuo bih od toga da sam, polovinom ove, aktuelne godine, otvorio aplikaciju za gej upoznavanje i tamo se predstavio kao cd devojka. Za svoju okolinu sam strejt, a u to vreme sam imao i devojku. Nisam uspevao da objasnim sebi sta radim, imao sam seksualne nagone ka devojci, ali me je neverovatno uzbudjivalo i stvaralo osećaj neke radosti, kada mi muškarci na toj aplikaciji izjavljuju komplimente na račun izgleda, uzbudjivala me je pomisao da sam neko drugi. Onda se desio susret sa muskarcem i bio sam fizički sa njim, kao cd devojka. Ni jednog trenutka nisam razmisljao zasto to radim i kako to radim, bilo je poprilicno lagano i sve je teklo prirodno. Taj muskarac mi se dopao zbog stava, nacina na koji misli, zbog interesovanja i vise puta mi je napomenuo da je to sto imamo retko i da se retko nalazi. Uzivao sam u toj paznji, iako bih se s vremena na vreme osetio čudno. To nesto je bilo zatoceno u meni. Vidjao sam se sa prijateljima, isao na posao, ali u svoja četiri zida počeo sam da pripadam tom muskarcu. Nisam znao kako da se ponasam, bilo je novo, samim tim uzbudljivo ali i pomalo klizavo tlo. Par dana nakon susreta, doslo je do prepirke, pa svađe i na kraju, eto tako, odlučio je da se to prekine. Odbacivao me je, pa sam se povukao. I sada, ja kao decko nisam izgubio nista prividno i nisam ni jednog trenutka od tada poželeo da obucem zensku garderobu i budem cd devojka. Nisam vise usao na tu aplikaciju. Ali od tog trenutka prekida te komunikacije, osećam se odbačeno, iskorišćeno, nekako kao da sam izigrao sebe i prevario sebe. Nekako, kao da sam u potpunom disbalansu sa samim sobom.
Negde, u budućnosti, želeo bih decu, porodicu, devojku sa kojom bih mogao sve to i vise nisam siguran da li je to samo plod uverenja koja mi je nametnula okolina ili moja istinska želja. Sve sto se desilo sa tim muskarcem i moja uloga cd devojka, ostaće negde u meni. Sada mi treba samo da razumem sta se sve desilo, jer valjda je cela ova godina bila ispunjena nekom turbulencijom, kada su emocije u pitanju. Usled svega toga, ja sam se osećao licemerno i pre nego sto sam se video sa tim muskarcem, prekinuo sam vezu sa devojkom, koja je već doduse bila na staklenim nogama.
Kasnije, kada je doslo do prekida komunikacije sa tim muskarcem, koji je par godina stariji od mene, doslo je do jos jedne cudne pojave, u smislu da se poistovecujem sa njim. Smatram ga muzevnim, pa mi smeta to sto nemam taj nivo muskosti. Smatram ga uspesnim, pa mi smeta to sto se ja ne osećam uspesno, kada je posao u pitanju. Smatram ga ispunjenim, pa mi smeta sto ja nisam tako ispunjen, a verovatno je da nisam svestan bilo čega, da je to samo neka vrsta mog umišljaja.
Eto, to je proisteklo nakon prekida komunikacije, taj osećaj u kojem sam se nekako osetio porazeno.
Pokusavao sam jos par puta da udjem u komunikaciju sa njim, da me saslusa, ali je kategoricno odbio i vise nije bilo nikakvog prostora za dalju priču.
Nadam se da nisam bio suviše konfuzan, pa bi mi bilo drago da mi odgovorite i unapred se zahvaljujem na tome.