asked 8 years ago
Postovani,
Vec dugo godina sam u vezi sa partnerom, u toku tog perioda veza je prosla kroz par kriza ali smo dosta toga naucili i prevazisli. Medjutim, u poslednje vreme, odredjena situacija se ponavlja, a jako me zabrinjava.
Moj partner ima problem sa stresom na poslu (stanje koje ga je dovelo blizu klinicke depresije) i posledicnom kontrolom besa. U tim momentima, kada mu sve prekipi, imam utisak da usmeri bes na mene, jer se jako neprijatno ponasa prema meni, vice na mene, kao da ja imam veze sa tim problemima zbog kojih je pod stresom. Naglasila sam nekoliko puta da ne zelim da se stres zbog posla ‘preliva’ na nas odnos, i ne mislim da ja treba da budem vreca na koju ce da se istresa. Kada ja iskritikujem to njegovo ponasanje, on prebaci loptu ka meni – da je problem u tome sto ja nemam razumevanja za njegovu situaciju i osecanja, i svu diskusiju prebaci na moj ‘problem’ nedostatka empatije – sto postaje okosnica razgovora, koji nadalje cilja na trazenje krivca za nas konflikt, i to sam naravno ja, i moj nedostatak empatije. Ovo cini da se osecam izmanipulisano i da prezivljavam blazi oblik zlostavljanja (‘izvini se Djuri sto te tukao’).
Sa moje strane, trudim se da vidim u cemu je ’stos’. Ja inace funkcionisem tako sto, ako imam problem, cesto ga ne delim sa drugima i pokusavam sama da resim, a da se ne oslanjam na druge niti ih previse gnjavim osim ako eksplicitno ne trazim pomoc ili savet, pa valjda po inerciji osecam da treba i druge da pustim da rade to isto. Verujem da mnogi, pa i on, to mogu da protumace kao hladan stav, i da ocekuju vecu privrzenost u tim situacijama. Sa druge strane, i dalje mislim da ne treba zbog toga da preuzmem odgovornost za ponasanje drugih (bes, tj. ponasanje koje je rezultat besa).
Da li imate savet kako prevazici ovaj tip nerazumevanja i konflikta?
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovana,
Vašim obraćanjem za pomoć, vidim da Vam je stalo do očuvanja ovog odnosa, koji ste, verujem, zajednički izgrađivali i kroz koji ste sve ove godine koliko ste zajedno, rasli i razvijali se, kako na individualnom, tako i na partnerskom planu.
Uvek mi se čini da se iza gomile problema, stvorenih svakodnevicom, često samo krije ljubav sa kojom zbog istih nismo u kontaktu. Kao zid koji nas sprečava da se ponovo osmehnemo i zatreperimo kada vidimo tu dragu osobu. Iskustvo mi i pokazuje da uvek rušenjem tog zida, izbija ljubav koja bude jača od svih onih prethodnih. Izgleda da je ljubav takva da voli da se igra žmurke iza zida problema, stresa i ostalih načina na koje gubimo sebe.
Verujem da Vam je sada teško, da možda u isto vreme osećate bes zbog nepravde i tugu zbog nerazumevanja. Stoga Vas pozivam da ipak razmislite o toj odgovornosti koju ne želite da preuzmete. Podsetiću Vas da odnos izdgrađuje dvoje ljudi, te tako svako ima svoju odgovornost i doprinos za ono kako odnos sada izgleda. Razmislite o tome i upitajte se – Šta je to što Vi zapravo osećate kada se pojavi nesporazum? Da li vi nečime što radite izbegavate da se suočite sa onime što Vam partner govori? Da li otpisujete nešto kod partnera u razgovoru? Da li otpisujete nešto u vezi sebe?
U redu je da Vi imate načine na koje se nosite sa problemom, ali je i u redu da vidite da li postoje načini na koje biste mogli da se prilagodite onome što od Vas partner zahteva. Naravno, ukoliko ne možete ispuniti njegova očekivanja, pogledajte, da li je to za Vas u redu? Da li možete izgovoriti Vašem partneru to da niste u stanju da mu pomognete? Zapitajte se svakako da li i na koje načine se trudite da mu pomognete u bivanju sa svojim stresom? Ako on vaše puštanje da biva sam sa sobom, tumači kao manjak empatije, kako biste mogli da mu pokažete da Vam je ipak stalo do Vas, tako da Vas razume? Da li možete pokušati da budete fleksibilniji po pitanju njegovih potreba? Da li uopšte tako nešto želite?
Smisao ovih pitanja je samo-refleksija, sa ciljem da uvidite kako i da li doprinosite i Vi tome da se u komunikaciji sa partnerom dešava, tako čest nesporazum.
Srdačno,
Ognjen Vukotić