asked 8 years ago Poštovani, imam ćerku staru 3 i po godine. Rano je progovorila, prohodala i veoma je inteligentna. Ali u poslednjih 5-6 meseci ona je nemoguća. Stalno plače za sve, čas hoće iz ove čaše, pa kad joj dam ona neće tu nego drugu. POnavlja po sto puta jednu istu rečenicu (kao da je autistična) i STALNO nesšto namešta, rub na čarapi, na gaćicama, smeta joj nešto u rukavu, helanke ne stoje kako treba, bode je etiketa, juče je čak i pred gostima počela da se skida i namešta rub na gaćicama. Ja ne znam šta da radim sa njom, jer grdnje, kazne i uslovljavanje nisu dali nikakve rezultate.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Na osnovu ovoga što ste napsali veoma je teško bilo šta reći. Treba uzeti u obzir da se razna deca ponašaju na najrazličitije načine i prolaze kroz najrazličitije faze. Nećkanje, prenemaganje, plač pa i ponavaljnje raznih radnji ili rečenica bazbroj puta dosta su uobičajna ponašanja za decu tih godina. Neki psiholozi ovaj uzrast čak nazivaju “pekmez godine”.
Takođe u ovoj fazi detev ego se razvija i dete počinje da manipuliše spoljašnjim svetom. Svesno je svojih senzacija, istražuje ih i želi da potvrdi da je kompetentno da izmeni ono što mu smeta, na primer etiketu na gaćicama ili majici koja ga grebe, lastiš koji ga steže…
Ako imate potrebu da istražujete da li i gde grešite to može da bude od pomoći. To ćete međutim najbolje učiniti tako što ćete nastojati da ne budete opsednuti njom, već tako što ćete istraživati sebe, svoja osećanja, svoje misli, raspoloženje, sklonosti. Možete to raditi kroz psihoterapiju.
Roditelji koji previše brinu, previše su usmereni na ono što dete radi, anksiozni roditelji i oni koji su previše na raspolaganju deci i previše ozbiljno doživljavaju njihove želje ili ponašanja, mogu kod dece kreirati nervozu. Mala deca po pravilu već sama rade ono što njima treba. Na nama je više da ih posmatramo, pratimo i da se što manje mešamo, koliko god je to moguće.
S poštovanjem,
Nikola