asked 10 years ago imam problem, da ga tako nazovem, posto sam svestan da nesto ne radim kako treba i zbog toga sve ispadne lose. sta god da uradim, nekako ne valja. svi vicu na mene stalno sam pod pritiskon da sam kriv za sve, da upropastim sve sto zapocnem, da nista ne mogu izvesti sam do kraja. ako podjem od predpostavke da mi svi, ovi gore navedeni sto me prekorevaju, zele samo dobro i skrecu mi paznju na ono sto kod mene ne valja trebalo bi da ih poslusam i da se promenim, zar ne? e sad tu nastaje problem. ako je tako kao sto oni kazu, ja ne valjam uopste. i to bi znacilo da se trebam promeniti iz korena, sto bi rekli stari. a eto ja imam utisak da su se oni promenili i da zato mene gledaju na drugaciji nacin pa im sve nesto ne valja. ja mislim da sam ostao isti kao i uvek sto sam bio. jos uvek radim iste stvari na isti nacin jos uvek gledam na sve njih na isti nacin i sad od jednom sve to sto sam oduvek radio ne valja raditi na taj nacin. i naravno ja sam kriv ja sam se “pokvario”. da li su se jednostavno oni promenili? ne znam kako da gledam na stvari. stalno imam osecaj da mozda i nije nesto sa mnom u najboljem redu. ponekad, posle takvih “saveta” kako sam potpuni nesposoban, stvarno se i osetim takav. bude mi da se zavucem u misiju rupu i da izvinete crknem kad vec nista kod mene ne valja. sve radim pogresno i nadju to da mi kazu kad je vec uradjeno pogresno. a jedino sto od njih nisam cuo je savet kako da uradim to ISPRAVNO. sta da radim? jesam li se stvarno ja promenio ili oni???
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Bitna informacija za mene bila bi koliko imaš godina, kao i ima li nešto u čemu si ipak dobar ili nešto u čemu bar uživaš? Verujem da ima.
Sad, da li su se oni promenili ili si se ti promenio to ja ne znam. Znam ipak da se s životom dosta menjamo i da nam često nije lako. Svakako nije istina da si ti potpuni krivac za sve. Svakao da je za sve što nam se događa veoma odgovorna cela sredina, od roditelja da društva. Pitanje je međutim da li mi dovoljno u svoje ruke uzimamo svoj deo odgovornosti za sebe i svoj život. Šta god da radiš i bilo da to ipsdne dobo ili rđavo, to je najpre tvoja stvar i tvoj problem.
Naše sopstveno osećanje krivice s druge strane nešto je što se u životu ne može izbeći. Ipak imamo puno pravo da stanemo uz sebe, oprostimo sebi, damo sebi ponovo šansu, ohrbirmo i podržimo sebe, što imamo pravo da tražimo i od okoline. Dužni smo da tako činimo koliko god možemi, jer je to jedini način da naši kvaliteti nađu put do realizacije, a mi u život.
Drugi jesu i dobronamerni. S druge strane život nije lak. Teško im je isto koliko i tebi. Neki od njih stoga dozvoljavaju sebi da budu ljuti. Suštinski to baš i nema veze sa nama koliko sa njima.
Najzad ma koliko da nam stvari ne idu od ruke, kroz rad i važbu postižu se čuda. Vreme je pred tobom.
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago siguno mislis da sam tinejdzer koji ima problem sa pubertetom ali nisam. u tridesetim sa godinama i pojavili su se neki problemi na poslovnom planu a to se jednostavno prelilo moj privatni zivot. dok sam cutao i radio stvari sam i nisam trazio pomoc bilo je dobro. kad sam zapeo sve se srucilo na mene kao pljusak. kao da svi koji su nekada morali da cute jer sam zavrsavao sve na vreme sad konacno dobili priliku da me ispljuju i napiju mi se krvi za sve. od kolega i nisam ocekivao razumevanje i nisam ni nesto potresen sto me izigravaju ali moja familija je postala strucnjak za omalovazavanje. svaki dan pocinje svadjom, svaki razgovor se zavrsi vikanjem. dok ja cutim i trpim jos i nekako se podnosimo ali ako odgovorim na provokaciju, tesko meni. a najgore je sto problem i nije mozda toliko ni velik ni neresiv samo niko nema strpljenja da me pusti da ga resim sam kad ga budem resio ili da mi pomogne. a kako to da izdrzim vise ne znam ni sam. svaka pomoc bi mi dobro dosla.