Postovani,
Imam 31.god.dipl.ekon.sam po struci, trazim posao, ali, povremeno radim neka stat.istrazivanja i dr. od cega imam zadovoljavajuca primanja, s’tim da sve to nije neko trajno resenje.Decko ima 35 god. i radi kao vozac, nije zadovoljan svojim primanjima, ima vremena da radi nesto naknadno, ali, ne zna nista od nekih majstorskih poslova, vocnjak podize 10god. unazad i nista od svega.Nezadovoljan je, cak mi deluje i depresivno. Njegov nacin zivota i njegovih ukucana se po svakom pitanju razlikuje od mog u svakom smislu.Na izgled deluje, kao da celog zivota nista nisu radili u kuci i oko kuce, dok kod mene je sve suprotno.Ne voli, da ide na docek N.god, za more nije u mogucnosti,ne bi voleo svadbu da pravi, ili bi pre rekla nije u mogucnosti, pa zato “ne voli”, i da ne nabrajam, sta sve. Na moj predlog da upise nesto vise od skole, ne zeli.Sta zna, da radi, samo da vozi, sto je za mene strasno za muskarca. On meni kaze, da treba da nadjem decka , kao sto je moj tata(jer je on dosta vredan i puno toga zna da radi), da sam razmazena, materijalista. Volim da radim, volim i da imam. Ja nisam neko ko zeva u tudj dzep, volim sama da krecim, farbama, dekorisem zidove, oko baste, oko svega, nista mi nje tesko, volim da mi je lepo, generalno smo svi u kuci vredni, dok kod njega je na osonovu svega sto sam videla drugacije. Voli, da se raspituje kod drugih ljudi, kakva sam ja, kao da me on ne poznaje. Svi njegovi su rekli kako je on lepsi od mene, kako je on dobar, a ja ne valjam. Mislim, da on ima velike komplekse po svakom pitanju, a kaze, da ih ja imam, a ja nemam razloga da ih imam. Sto se tice zajednicko zivota, nemamo uslova ni mogucnosti, za to da bismo ziveli kod njega, moj proracun mesecnih primanja za zivotu dvoje i za decu, koji veci od njegove plate, je po njegovom misljenju, nenormalan, od vazduha se ne zivi, a zna se koliko je potrbeno para za decu, racune i ostalo, a pritom ima jednu sredjenu sobu, koja je i spavaca, kuhinja, dnevna, gostinska…..4 u jedno. Ne znam, ko tu nije normalan?!
Poštovana,
Neorganizovanost i pasivan odnos prema životu naših patnera zaista može za nas biti frustrirajuća, naročito ako direktno utiče na nas i ako smo mi kolko tolko organizovani i sređeni.
Nemojte međutim zaboraviti da ste baš Vi odabrali upravo takvog partnera i birate da se idalje zabavaljte sa njim. To je s jedne strane zgodno jer imate dežurnog krivca. Vi ste u redu a oni nisu. S druge strane nije zgodno jer vam ovakva percepcija onemogućava da utičete na stavri u vašem životu. Drugi su problem! – šta mi ti možemo.
Da rezimiram, traženje krivca i bavljenje pitanjem normalnosti, bojim se neće vam nimalo pomoći da shvatite prirodu svojih problema i izazova za dalji razvoj. Uvek je u redu na sebi mnogo plodnije akcenat staviti na sebe nego na druge.
S poštovanjem, Nikola