Došao sam u fazu da ne mogu biti sam više od pola sata a da ne osećam jaku teskobu u grudima, ponekad mislim da će me svi napustiti. Zapravo ovaj osećaj imam ceo svoj život, uvek sam imao jako malo prijatelja, kao dete sam imao problema da se povežem sa drugom decom uvek sam bio sam, igrao se najčešće sa roditeljima. Došla je srednja škola situacija je bila jednako loša ako ne i gora, totalno sam izgubio motivaciju za sve čak sam i popustio u školi, bukvalno me nije bilo briga ni za šta, jedino što me je držalo u životu bio je trening američkog fubala, ipak ni tu nisam uspeo da se bliže sprijateljim sa bilo kime tako da mi je svaki trening bio dosta socijalno neugodan da tako kažem. Onda ljubavni život, u osnovnoj školi nisam imao ni jednu devojku niti sam se trudio da je imam bio sam previše uplašen za tako nešto, u srednjoj školi sam bio aktivniji na tom polju, u prvom srednje sam imao devojku možda tri nedelje nakon kojih je raskinula sa mnom ja sam to podneo očajno, bukvalno dva meseca nisam mogao da se iskobeljam iz te depresije. U tom periodu a i kasnije tokom cele srednje sam se javljao devojkama preko instagrama, nikad nisam uspeo ništa više, bilo je par dejtova, ali na njima sam bio previše dobar tačnije bio sam previše uplašen da uradim bilo šta više, ne govorim samo o dodiru i nečemu što bi uradio neko hrabar, već bilo mi je teško i da uopšte razgovaram, tačnije bilo mi je teško da podelim bilo šta o sebi, verovatno zbog jako niskog mišljenja o meni samom. Bojao sam se upoznali neko pravog mene napustićeme sigurno, tj. biću odbijen i zauvek biti sam. Ipak srednja se nekako završila otišao sam na faks u Čačak (inače sam iz Kragujevca), nisam bio drastično društveniji, imao sam samo jednog prijatelja koji ima probleme slične mojim, ali ipak bio sam vedrijeg duha nego u srednjoj, krenuo sam da dajem ispite sve mi se činilo ok tad, takođe našao sam i devojku međutim ona je bila iz Kragujevca i nismo mogli da se viđamo osim vikendom. Prvih mesec dana je bilo kao u raju za mene, ali već sledećeg meseca je počela da se ljuti na mene, a ja sam bio uplašen da kažem stvari koje su meni smetale kod nje, bojao sam se da je ne izgubim, bio sam baš zatvoren njoj se to nije sviđalo i raskinula je. Ovoga puta kao ipak zrelija osoba nisam dozvolio sebi da patim, ali lagao bih kada bih rekao da mi je bilo lako. Kada sam bio druga godina faksa najzad sam imao jednu malo dužu vezu trajala je 7 meseci i to sa devojkom koju znao od detinjstva, ali se kasnije nismo čuli ipak pronašao sam je na instagramu i video da i ona živi u Čačku i javio sam joj se, trebalo je mesec-dva da se smuvamo, a nakon mesec smo imali prvi seks. U tom trenutku sam imao 20 godina i to mi je prva i jedina devojka sa kojom sam spavao, tada mi je pao veliki kamen sa srca jer stideo sam se toga što sam bio nevin. Sama veza je funkvionisalo odlično prvih 5 meseci, kao dvoje neiskusnih trudili smo se da unapredimo jedno drugo u seksu i stvarno smo bivali sve bolji na tom polju, ipak iz nekog razloga nisam bio srećan u potpunosti sa tom vezom, na kraju sam je prevario dva puta sa dve različite devojke, nijednom nije bio seks u pitanju samo poljubac, ipak i ako sam ih \”imao\” tri u tom momentu osećao sam se nekako prazno, baš kao i danas kada pišem ovo, ustvari mislim da prazno nije pravi izraz, više uplašeno i nesigurno, da li ćeme ljudi prihvatiti, da li ću imati prelepu devojku, da li ću imati socijalni život i profesionalni život onakvim kakvim želim, nažalost trenutno ništa od toga nije na svom mestu bar ne sasvim. I ako moja devojka nije saznala da je varam nakon 5 meseci, čini mi se, polako je počela da gubi interes, počela je da odlaže dogovorena viđenja, da bi na kraju raskinula sa mnom dva dana pred novu godinu. Zamerila mi je najviše na tome što kada sam bio kod nje na slavi baš sam preterao sa alkoholom i to veče mi je totalno u magli. Dešavalo mi se i ranije da se olešim, nisam nikad bio neko ko redovno pije, ali kada bih pio nikada ne bih imao meru jer nisam znao kako da se provedem na žurkama čak mi ni alkohol nije pomagao da se opustim, zato sam ga pio još i još i još. Ipak kada se raskid desio odlučio sam da batalim alkohol i od tog dana ne pijem, to je bilo u decembru 2021, što znači da sam trezan konstantnu preko godinu dana.  Bio je dan posle dana zaljubljenih prošle godine, video sam u parku prelepu devojku i po prvi put u životu odlučio da priđem i upoznam je i zapravo prošlo je odlično dobio sam instagram i imao osmeh od uva do uva. Dopisivanje sa njom je dugo trajalo i bilo je zanimljivo počinjali smo da se kontamo, ipak u tom trenutku sam poželeo da upoznam još devojaka par puta sam skupio muda zaista prišao, ali bio je pakao za mene bila su to odbijanja i zaista sam se osećao loše, ipak rešilo me je što imam tu jednu devojku sa kojom se dopisujem. Najzad došlo je vreme za dejt, bio sam i previše nervozan, mislim da je sve trajalo možda dvadesetak minuta, ona je došla vidno zagrejana za mene, pošto sam bio jako nervozan rekao sam jednu jako glupu foru zbog koje sa naljutila i bukvalno prvim autobusom otišla kući. Ako se pitate šta sam rekao: \”Da možeš da biraš koju super moć bi izabrala\”- pitao sam je, ne sećam se šta mi je odgovorila ali uzvratila je pitanje na koje sam ja odgovorio sa: \”Ja bih bio nevidljiv, lakše bih ti ukrao gaće\” i ona se zbog toga jako na ljutila i rekla kako nije smešno i kao što sam i napisao odmah otišla. Teško sam podneo celu situaciju, ali sam odlučio da nešto moram da menjam u svom životu, moram da imam više samopouzdanja i da ne budem tako nervozan kada sam na dejtu. Tako da sam kupio jedan program koji me je učio tome da prilazim devojkama na ulici ili na žurci ili bilo gde, ukratko učio sam o zavođenju, i zaista ti meseci su mi bili interesantni upoznao sam mnogo devojaka postao komunikativniji, otvoreniji, srećniji na kraju krajeva, ali ipak nije bilo krajnjeg rezultata ni sa jednom od njih nisam bio u vezi,no ipak bio sam zaista ponosan na sebe. Ipak i dalje nisam siguran kako da se zaista povežem sa više ljudi i imam bolji socijalni život bez da jurcam po ulici za suknjama 🙂 jer ponekad se osećam kao čudak koji eto tako prilazi svakoj i nema standarde, i ako zapravo nije tako, ali da prilazio sam velikom broju devojka jer verujem da ću se tako rešiti svih svojih socijalnih strahova i na kraju krajeva postati bolji zavodnik i imati devojku kakvu želim i kakvu zaslužujem. Sa druge strane ne znam kako da steknem više prijatelja, ne znam da li i da njih upoznajem na ulici, jednostavno ponekad mi je teško da pokažem ranjivost i pozovem nekog da idemo negde i da se sprijateljimo. Trenutno živim u studentsko domu i imam dva baš dobra prijatelja i zaista sam srećan kad sam s njima ali čim oni nisu tu i čim moram da budem sam meni je teško, upravo u trenutku dok pišem sve ovo, ja sam sam i osećam se jako usamljeno i odbačeno. Mislim da mi je potrebno da nađem više prijatelja. Bolji socijalni život, tj. aktivniji mi je odavno želja, takođe želim da imam devojku kojom ću biti zadovoljan u svakom smislu. Moje pitanje je imali ko ideju kako steći prijatelje pre svega a potom i devojke, kako zaista imati aktivan socijalni život, šta bih mogao da uradim da se osećam manje usamljeno i odbačeno? Izvinjavam se ako je predugačko, voleo bih da neko sve ovo pročita i iskaže mišljenje