asked 6 years ago Znam da je pitanje dosta siroko, ali se zapravo najvise odnosi na medjuljudske odnose. Problem je u tome sto sam odrastao pod staklenim zvonom i nisam u tom najranijem (verovatno i najvaznijem) periodu naviknut na nesavrsenost sveta.
Teoriju znam. Citao sam i neke knjige, do nekih zakljucaka sam i sam dosao itd. Ali onda dodje na red praksa, tj. izlazi se iz kuce i zivi se zivot. I tu sva moja teorija pada u vodu. Tu, u medjuljudskim odnosima, mene svaki sukob i nesavrsenost prvo potpuno iznenadi i paralise, a pod dva, deluje mi potpuno, ali zaista potpuno suvisno i nepotrebno.
Ja nisam svetac, ali mojoj sustini, tom nekom mom unutarnjem bicu je oduvek bila strana ideja ulaska u tudji dusevni prostor bez dozvole, a kamoli napada na druge, ogovaranja, laganja itd.
Mozda ce vam biti smesno ili idealisticki, ali do dana danasnjeg ja ne uspevam sebi da objasnim pojam zla, tj. kakvu ljudi korist od toga imaju. Razumem da neko nekome hoce da otme pare, privilegovan polozaj itd. Daleko od toga da opravdavam to, ali to ima neku logiku. Ali zasto se cini zlo bez ikakve koristi, tu ostajem nem.
Zameraju mi da sam preosetljiv, ali ja protiv osecanja ne mogu. Ne mogu da ih potisnem i kontrolisem, iako bih jako voleo i imao bih koristi od toga. Evo samo jedan primer-ako je prodavacica u radnji neljubazna i namrstena, ja zbog toga osecam nelagodu, nekakvu krivicu. To sto ja vise od dve decenije idem sam u prodavnicu nije mi pomoglo da se otarasim toga. I dalje sam u tim situacijama nesiguran. Ta visegodisnja praksa je mehanicka, a ta moja unutrasnja stanja se ne daju mehanikom dodirnuti i poboljsati.
Molim vas za neki savet, jer se jako bojim buducnosti, narocito kada vidim kako se moja porodica patila ili se pati i dalje, a sve zbog tog nedostataka licne vrednosti i nemogucnosti da se izrazi i snadje u nesavrsenom svetu.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovani,
Dok sam čitala šta ste nam pisali pojavilo se u meni nekoliko nedoumica. Jedna stvar je da nas konflikt i kako ste rekli, nesavršenost, parališe i iznenadi, a sasvim druga to što mislimo da je sukob nepotreban i suvišan. Kad mislimo da je suvišan jednostavno ne ulazimo u to i ne dotiče nas. Ukoliko nam izaziva unutrašnju reakciju to je sasvim druga stvar, I ima veze sa nama. Kao primer koji ste naveli kada odlazite u prodavnicu, a verujem da ih ima još, sličnih ili različitih. U takvim situacijama kada je naša reakcija u pitanju, možemo da se zapitamo kako ovo utiče na mene, zašto me tako dotiče, šta bih joj rekao, šta mislim, kako se sada ustvari osećam? I da probamo da propustimo to kroz nas, da ne ostavlja posledice i ne utiče na našu psihu dugoročno.
Vi ste očigledno vaspitani i odgajani na jedan drugačiji način i drugačijim vrednostima su vas učili, što može biti veliki plus i čak, privilegija, odrastati u mirnoj i skladnoj porodičnoj atmosferi, bez burnih svađa i sukoba. Mnogo toga čemu nas nisu naučili kod kuće, susretnemo u spoljnjem svetu, često na način koji nam unutra prozrokuje pitanja, reakcije, emocije, konflikte… Možemo da preispitujemo i upoznajemo sebe bolje na taj način, prolazeći kroz iskustva. Ovaj svet je takav kakav ste opisali ali I ko zna kakav još, ako želimo da istražujemo i otkrivamo.
Neki ljudi se često povode za impulsima, svađaju, upliću se u tuđi prostor bez obzira da li ta druga osoba to želi ili ne, dok neki to ne čine, imaju poštovanja i sa pažnjom se ophode prema drugima. Gledamo i učimo o ljudima, i učimo i o sebi na taj način, primećujući razlike i sličnosti. Međuljudski odnosi su veoma kompleksni i potrebno je da na neki način održavamo zdravu granicu i distancu jedni prema drugima.
Vaša tema je kompleksna I duboka, ne obuhvata samo vas nego i porodični sistem tako da verujem da bi vam bilo od pomoći I koristi da je proradite na nekoj od raznih modela I oblika psihoterapije I savetovanja. Kada je online savetovanje koje radimo u pitanju u mogućnosti smo da pružimo samo opšte smernice za rad na sebi jer nemamo dovoljno informacija i kompletnu sliku. Želim vam puno sreće
Pozdrav,
Bojana