asked 8 years ago
Dobar dan. Javljam se zbog problema sa bakom moga supruga koja ima 90 godina.Inače, ona osim svoje kćeri (koja je bolesna, i na njenu pomoć ne možemo računati) nema nikog drugog do nas koji joj možemo priteći u pomoć, unuka i unuku (koja je daleko). Zapravo, njoj ništa ne nedostaje, ima kućnu njegu, veoma visoku penziju, ne oskudijeva ni u čemu, naprotiv. Stvar je u tome što nam prijeti da će se baciti sa balkona jer je bole leđa, pravi nemoguće scene, vrišti, baca stvari po kući bez ikakvog razloga, nakon čega se jako uznemirimo. To se dešava dk smo na poslu, na putu i sl. Moj suprug sve to jako emotivno doživljava. Moram napomenuti da je starica itekako pri umu, dakle, nije apsolutno senilna. Kad joj ručak donesemo ona ga prospe, jer mu nađe manu, jednostavno, pljuje na svaku našu pruženu pomoća moj suprug ne nalazi riječi prave, jer šta god da kaže ili uradi nema nikakvof efekta. Ne znamo više šta da radimo. Kad kažem suprugu da je pusti da se izvrišti i da se izduva i da joj nakon toga skrene pažnju (koliko god mi to kultura ne dozvoljava češto se u meni probudi nagon da joj podviknem ili ne daj bože lupim šamar)on mi odgovori da ne može to da uradi jer mu je u životu puno pomagala. Možda i mom suprugu treba pomoć. Razumijem zahvalnost, ali da li to znači da zarad zahvalnosti treba da trpimo strašne stvari kao naplatu za njen uloženi trud. U fazi smo kada ispitujemo sebe šta je najbolje učiniti i nismo pametni. Posjtila je sve moguće ljekare koji više ne žele da čuju za nju i otkazuju preglede kad čuju za njeno ime. Plašsimo se da će i žena koja je pazi dati otkaz zbog takvog ponašanja. Pomagajte!!!!
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovana,
U situacijama poput ovih, veoma je važno da se okrenemo sebi, svesni toga da je menjanje drugih, pogotovo ovako starog lica kao što je baka vašeg supruga. Naravno, u nekim trenucima to nimalo nije lako.
Odgovornost koju možda Vi ili više Vaš suprug osećate prema baki, svakako je opravdana i normalna, obzirom na njene godine i samim tim snagu za samostalnim životom, međutim, pozivam Vas da ipak razmislite kolika je zapravo Vaša odgovornost? Takođe pozivam Vas da razmislite koje su Vaše granice do kojih Vam je u redu da trpite? Razmišljajte o ovome sa svojim suprugom i svakako pokušajte da ga podržite u tome da u nekim momentima čak i pokažete direktno negiranje njenih poriva i želja, nešto slično kao razmaženom detetu. Naravno, veoma je bitno da ste uvek svesni, kao što rekoh svojih granica i da se svakako trudite da ne idete preko njih, iako verujem da ljubav i poštovanje prema starijoj osobi koja je tu bila za nas onda kada nam je najviše trebalo, svakako može povećati osećaj odgovornosti, ali ne po cenu stresa i mentalnog zdravlja.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Hvala na odgovoru. Apsolutno dijelim Vaše mišljenje, i moj je suprug doduše svjestan da ide preko granica strpljenja, ali kaže da mu je i to lakše nego da osjeća grižu savjesti za nešto što nije učinio za nju, a to posledično izazove u meni bijes, jer remeti naš mir. Pitam se na koji način treba da objasnim odraslom čovjeku da prevaziđe provokacije i prijetnje smrću. Mislim da koliko god to zvučalo grubo, ali njegova majka je ta koja treba da preuzme odgovornost za svog roditelja umjesto što potura svoje dijete da to obavlja umjesto nje, a sve da bi je zaštitio stresa. Ne bih voljela supruga dodatno da opterećujem, želim da mu pomognem, osvijestim na neki način da se posveti više sebi i nama. Da li je zaista u redu ne osjećati grižu savjesti u situacijama kada se postavljaju granice nekoj bliskoj osobi u našu korist i zašto uopšte osjećamo grižu savjesti kada to uradimo? Da li je u pitanju nedostatak samopoštovanja ako jeste na koji način treba raditi na sebi?