Potrebna mi je pomoc, savet.
Pola godine, s prekidima odrzavam vezu na daljinu. On je u drugoj drzavi, 200 km daleko. Imam 49., on 45. godina. Nemamo buducnost, to smo od pocetka znali, ali se upustili, nismo mogli da kontrolišemo to izmedju nas. Ozenjen je, a ja slobodna. Po ceo dan smo u kontaktu, preko poruka, video poziva. Viđali smo se na 15 dana.
Zelim da prekinem, a nemam snage.
On je rekao da prestati nece da mi pise dok ja ne kazem dosta.
Sad smo u fazi dopisivanja. Faza nazovi prijatelja, koja posle par recenica nas vrati na staro. On nece rizikovati i dolazi zbog mene, jer cuva porodicu. Ali se opet negde provuce zelja za vidjanjem. Meni to ne odgovara, mislim na ljubav preko zice, ali ne radim nista da prekinem. Volim ga. Dok smo se vidjali, nikada nije bilo nikakvih konflikata, idila, hemija i privlacnost su nevidjeni. Rekao mi je da uz mene radi neke stvari koje nikada nije radio, npr Pred 150 ljudi koje poznaje, u restoranu, klecao je moleći da mu oprostim, plesao sa mnom celu noc (nikad to nije radio) i ako svi znaju da je ozenjen i svi su u cudu bili.
Prosto se ne kontrolise i to ga plasi. Previse zagrizli emotivno, prenapeto. Sad bi samo pisanje, pa ako se ikada vidimo, ok, ako ne, njemu je ovo dovoljno. Dva puta je prekidao i vracao se. Razlog strah od veze sa mnom. Ne zelim da pravi rezove zbog mene, to sam mu vise puta rekla, i uvek je nakon toga prekidao, ali se i vraćao.
I meni je donekle dovoljan ovaj kontakt, uzimam mrvice. Ali znam da to nije sreca, a ne mogu da prekinem. Kad se čujemo, raspoložena sam, nasmejana, ali vreme kada nismo u kontaktu neraspoložena sam, razmišljam dokle ću ovako i kako da prekinem, I tako u krug već danima.
Pomozite mi savetom, ocajna sam. Ne znam kako da se izvucem iz ove veze.
Hvala unapred