Postovani,
u vezi sam skoro 4 godine, ali u zadnjih par meseci nista ne ide dobro, glavni razlog je njegova nepaznja, to sto malo vremena provodi sa mnom, uvek sam na poslednjem mestu, i moja ljubomora zbog toga. I evo sad smo na ivici raskida. Naime, ne vidjamo se i slabo cujemo mesec dana unazad, on se za to vreme ponasa prema meni veoma bezobrazno, odbija svaki kontak, ja sam ta koja stalno insistira da se vidimo i porazgovaramo o svemu, ako nista drugo, da bar iza nas ne ostavljamo neresena pitanja, i da nakon toga svako krene svojim putem. Medjutim, on uporno odbija, retko odgovara na pozive i poruke, ponasa se totalno hladno. Sve je krenulo kada je on iz cista mira prestao da se javlja, da se vidja sa mnom, pod izgovorom kako ima previse obaveza, iako zivimo u istom mestu i to na samo 10 minuta razdaljine. To je meni zasmetalo, i od tada krece sve. Ne dobijam nikakvo objasnjenje za njegove postupke, odbija da prica o tome, vreme prolazi a meni je sve teze, jer ne znam na cemu sam. Jednom prilikom, ja sam njemu spomenula kako je sa nama gotovo, jer sam bila besna i ljuta zbog toga sto se tako ponasao prema meni, izbegavao me skoro dve nedelje, i to iz cista mira. Sada on opravdava sebe tako sto kaze da sam ja njega ostavila i da se zato tako ponasa sada. Ali ja sam se osetila ostavljenom kad je on nestao tek tako, i on je ustvari taj koji je mene ostavio. Imam mnoga pitanja, a ne dobijam odgovore od njega, sto sam ja upornija on sve vise bezi. Sada sam se povukla, jer vidim da njemu ustvari nije ni stalo da bilo sta resi sa mnom. Glavni problem je u tome, sto ja ne mogu da prihvatim ovakav kraj,ne mogu da se nosim sa tim da ne znam zasto i zbog cega ovo sve, ne mogu da nastavim zivot u neznanju, ali on ocigledno ne planira da mi bilo sta objasni. Mnogo ga volim, mnogo mi nedostaje, ne mogu da prihvatim da smo takoreci raskinuli, ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da je njega bas briga za mene, da moze ovoliko da pusta da patim. Kad samo pomislim da treba da zivim bez njega, obuzme me neki osecaj samoce i tuge, gusim se u suzama. Kako da prebrodim ovo, kako da nastavim zivot bez nekoga, ko mi je bio sve u zivotu?