asked 10 years ago Postovani
Moj sin koji ima 30 god,ozenjen ,otac ,je u zadnje vreme toliko u depresivnom stanju da ne znam sta da radim.Sve je u redu dok( kako on kaze)mu ne dodje neki klik u glavi i onda dobije napad agresije,baca telefon,odlazi u podrum i sutira sta stigne,a posle toga govori kako je najbolje da se ubije,jer ovakav nije nikome potreban,place,pada u depresiju.Kad razgovaramo s njim on kaze da ne zna odakle mu to dodje,onada se kaze osjeca kao debil jer mi pokusavamo da mu pomognemo,mozda i gresimo jer ga ispitujemo da li ima kakvih poteskoca,imali nam nesto reci,ispricati,bilo sta samo da dosegnemo do njega.To traje dan,dva onda ga popusti i on tada sasvim normalno razgovara sa svima (ili to vesto u sebi sakrije,neznam ni sama)Sta da radimo mi kao roditelji,kako da mu pomognemo.HVALA VAM
Zabrinuta majka
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Pošto vaše, kako rekoste “dete” ima trideset godina, tj. pošto se radi o odraslom čoveku, moram nažalost reći da verovatno nema mnogo načina da mu Vi pomognete.
Umesto toga možda može sam pomoći sebi kada shvati da ima prblem koji zahteva ozbiljan rad i verovatno psihoterapijski i možda psihijatrjski tretman.
Pomozite mu dakle da pronađe dobro psihoteraputa koji će mu pomoći da počne da razumeva sebe, da otrije odgovore na pitanja šta se sa njim dešava i kako je dospeo tu gde jeste, dakle sve ono što vama, kada ga pitate kaže da ne znam.
Ako on ne želi da radi na sebi i da se suoči sa problemom, pomoćićete mu ako na sebi budete radili Vi, dakle možda tako što će te prihvatiti svoju nemoć i njen antipod, odgovornost za sopstveni život. Naš primaran zadatak uvek je taj da pomognemo sebi, a tek onda eventualno i druome, onoliko koliko je to moguće, a to često nije baš mnogo.
S poštovanjem, Nikola