Anonymous asked 4 years ago Postovani,
moj sin ima 26 godina. Ceo zivot je bio povucen , nije imao mnogo drugova u skoli, vreme uglavnom provodio uz kompjuter. Po zavrsenoj srednjoj skoli upisao je fakultet , bio je vrlo izolovan na studijama , odlazio do fakulteta i stana. pre dve godine dobio je mogucnost da ode na razmenu studenata u Poljsku sto je i ucinio. Ceo put i boravak je unapred isplanirao da ne bude nikakvog iznenadjenja. Boravak u Poljskoj ga je potpuno slomio. Dobio je snazne napade panike i vratio se posle dva meseca neperepoznatljiv. Nije izlazio iz kuce ,stalno je pricao o Poljskoj , mucio je sebe kajanjem. Vremenom je postajao i agersivan , psihijatar mu je prepisao terapiju koju nije zeleo da koristi. Poslednjih meseci je zatvoren u kuci ,ne zeli da izadje ,.U kuci funkcionise dobro , ali dalje od ulaznih vrata nesme , nezeli. Kako da mu pomognem , cela porodica pati zbog ovoga. Dosta se ugojio , ne krece se. Radi preko interneta , i samo tu vrstu komunikacije prihvata. Svako napustanje kuce za njega je nepremostivo. Posetili smo vise neuropsihijatara za ovo vreme , ali svi kazu da ne zeli da saradjuje i da zato nista ne mogu da urade sa njim dok sam ne resi da se otvori. Sta da radimo , kako da mu pomognemo da kako tako nastavi sa zivotom?
Nikola Krstić Staff answered 4 years ago Poštovana,
Boim se da zaista ne znam način da pomognete “detetu” od 26 godina. Verujem da ste za sina već učinili ono što je bilo do vas Možda je stvar u tome da vidite kako bi mogli da se okrenete svom životu, da li bi vam prijalo da se razdvojite ako živite zajedno, da više putujete, na primer sa svojim partnerom ili da radite nešto drogu što volite.
Ako imate otpor prema ovakvom odgovoru, onda je možda dobra tema za vas kako već pomažete svom “detetu” da ostane dete. Možda ni Vi niste spremni da ga pustite jednako koliko on nije spreman da odraste. Radeći na svojoj psihoterapiji na temi kako ste Vi deo njegovog zastoja, možda možete pomoći sebi a time i njemu.
Srdačno,
Nikola
Srdačno,
Nikila