Postovani,pre svega hvala na mogucnosti da se na ovaj nacin neko moze obratiti i zatraziti smernice od strunog lica kako bi poboljsao svoje mentalno i opste zdravlje.
Nalazim se u ranim cetrdesedim godinama,i pretpostavljam da imam problema sa psihosomatskim oboljenjima.Pre cetiri meseca sam imao ozbiljne hipertenzivne krize sa veoma visokim krvnim pritiskom i nakon svih mogucih pretraga,snimanja i analiza jedino je dijagostikovano blago zadebljanje sracanog zida,sto je kako mi je moj kardiolog objasnio posledica toga da povisen krvni pritisak vec neko duze vreme imam za koji nisam ni znao da postoji niti mi je ikada padalo napamet da proveravam.Tada mi je prepisana terapija od cetiri leka,koju redovno pijem,za par meseci se stanje stabilizovalo,sada kontrolisem pritisak redovno,pijem lekove i on se krece u granicama normale.Tom prilikom mi je kardiolog napomenuo,da sto se njega tice ja sam zdrava osoba,ali znajuci moju porodicnu i profesionalnu situaciju,diskretno mi je napomenuo da moje tegobe mogu imati izvor u pihosomatskom poremecaju.Tada nisam znao sta to znaci,pa sam se detaljno informisao i nakon toga nisam mogao da verujem niti prihvatim da moja podsvest moze uticati na rad mojih organa.Razmisljajuci o tome poceo sam da odmotavam klupko i vratim se par godina unazad kada mi je gastroskopijom dijagostifikovan cir na dvanaestopalacnom crevu,a takodje sam u medjuvremenu imao i napad i zastoj u radu bubrega.Ianace priznajem da sam tip osobe koja je pomalo nemarna i ne ide bas rado kod lekara,i potrebno je da stvarno imam ozbiljan problem kako bih otisao na lekarski pregled.Inace vec duze vreme imam sve pomenute tegobe,a pored njih i povremeno stezanje u grudima,neku unutrasnju uzmirenost,teskobu,konstantni i hronicni umor,iscrpljenost,nedostatak snage i ponekad i volje da se bavim cak i nekim lepi stvarima.Prestao sam da osecam neko opste zadovoljsvo u stvarima u kojima sam ranije uzivao,npr dobar provod,uzivanje u kvalitetnoj hrani i vinu…
Bavim se odgovornim poslom,u finansijskom sektoru,odgovaram za tim ljudi koji vodim,i posao je prilicno stresan uz konstantni pritisak koji se odnosi na ostvarivanje trazenih rezultata i ispunjavnju rokova.Sebe smatram za odgovornu osobu,koja ozbiljno i maksimalno posveceno pristupa ostvarenju zadatih ciljeva bez obzira na njihovu realnu ostvarivost, ne stedeci sebe.I tako vec nekih 15 godina.
Sto se tice porodicne situacije tu stvarno nemam problema.Imam dobar brak,decu,i odlicno se slazem sa suprugom.Nemamo finansijskih poteskoca,zahvaljujuci nasim mukotrpnim radom,mozemo da zivimo malo bolje nego posecna porodica u Srbiji i vise od toga nam nije ni potrebno.Izmedju mene i supruge postoji apsolutno poverenje i razumvanje,cak su nas i nek teske zivotne situacije koje smo zajedno preziveli ,jos vise uvezale i povecale nasu ljubav i medjusobno poverenje i saznanje da se mozemo osloniti jedno na drugo.Najveca briga nam je zdravstveno stanje naseg deeta,koje nije fatalno,ali zahteva posebnu negu i brigu 24h dnevno.To me najvise brine i opterecuje.Od vas ocekujem generalni savet kome mogu da se obratim za pomoc,psihijatru ili psihologu,jer mi postojece stanje smeta,zelim da budem kao pre,uvek raspolozen,veseo i pun volje za sve aktivnosti.Unapred zahvalan.