Postovanje, Nikola Potrebna mi je pomoc. Bila sam u vezi deset meseci i bilo je zasita odlicno. U svakom smislu. Onda, iz cista mira je rekao da me ne voli vise i raskinuli smo. Nekih mesec dana smo bili razdvojeni da bismo ponovo pokusali, na moje insistiranje. Verovala sam da ovo sto smo imali zasluzuje sansu. Postao je bezvoljan i apatican, ne samo kada smo mi u pitanju i nista ne preduzima da bi se pokrenuo u bilo kom segmentu zivota. Kaze njemu je dobro ovako a nista nema svoje na ovome svetu. Kaze da me ne voli i ne razume zasto bih bila sa nekim ko me ne voli. U konstantnom je strahu da cu nesto sebi uciniti iako nikada nisam bila suicidna niti sam sada. Na svakih nekoliko dana menja pricu o tome sta zeli i te njegove promene ponasanja i razmisljanja me cine zaista jako nestabilnom jer vise ne znam sta da mislim a ni uradim. Verujem da su osecanja jos uvek tu jer da nisu zasto bi uopste bio sa mnom ponovo? Odbija sex, sto je takodje neobicno za njega i nema fizickog problema sa te strane. Kada mu se privlblizim, pozitivna reakcija je momentalna. Pod strasnim je uticajem sestre, opterecen je tudjim misljenjima, jako je povodljiv i plasira tudje misli kao svoje nesvesno, preuzima kompletne tudje recenice kao svoje. Ima 40 godina i jako je nesigurna licnost. Mislila sam ljubavlju cu oziveti ljubav. Kada sam se izmicala, nije odlazio vec je pruzao ruku ka meni. Na koji nacin da probudim emocije za koje verujem da su tu i dalje? Mozda bih trebala odustati, prestati boriti se ali ne mogu. Najgore od svega je sto on tvrdi da je ovo osudjeno na propast, da se borim za nesto sto je propalo vec. Kako moze uspeti nesto sto je unapred osudio na propast? Bili smo pred brakom i sam je rekao da se uplasio i braka i obaveza. Molim Vas, pomozite mi. Anksiozna sam i stoga se jos teze borim sa ovim a ne mogu da odustanem od njega.