Pozdrav, već gotovo dve godine me muči odnos sa jednom devojkom. stalno raskidamo i vraćamo se jedno drugome i nikako da definitivno okončamo. evo, poslednji put smo se juče rastali i delovalo mi je kao da je stvarno rešena da zauvek prekinemo iako se završilo rečenicom ”volim te najviše”. bez obzira na tu ljubav, naša veza je mučenje u svakom pogledu. hiljadu raznoraznih okolnosti nas sprečavaju da uspemo, počevši od njene majke, preko daljine, do još mnogo neprijatnih stvari.. i ja znam da je ta veza čisto mučenje, ali nikako da je okončam jednom zauvek, da budem jak i da završim s njom. kad bi mi se javila za 7 dana, ja bih popustio umesto da istrajem, a i ona bi da se ja njoj javim. imate li neki savet kako da ostajem istrajan u tome da se ne javljam?
Poštovani,
Milioni ljudi vas trenutno potpuno razumeju. Svi smo bar jednom prošli kroz takvu vezu.
Stalne svadje, problem sa njenom majkom, ali opet ljubav, sve to zvuči kao savršena ljubavna serija. Medjutim, razmislite da li će vaša “serija” imati srećan kraj.
Lep period mesec dana, pa svadja, svjadja, svadja, raskid. Lep period nedelju dana, pa opet svadja, svadja, svadja, raskid…I tako u krug. Oboje ste svesni toga, ali vam je teško da se suočite da više nećete imati jedno drugo.
Moj odgovor na to je samopouzdanje. Radite na samopouzdanju, podržite sebe da se vaša veza završi i da tražite druge osobe. Biće teško, biće nelagodno, ali se taj led mora probiti. Parovi iz dugih veza, često misle da je raskid kraj svega i da više nikada neće naći srednu osobu. Ali zašto bi to bilo tako? Vi ne uspevate kao par, svesni ste toga. Stekli ste važna iskustva. Možda ste spremni za vezu na jednom novom nivou.
Moj je savet da jednostavno pustite, pretpostavljam da ste takav osećaj imali više puta, da ste ohladjeni. Moguće je da ogromnu ulogu u vašem nepuštanju igra strah. Strah od novog upoznavanja, strah od samoće, strah od gubitka. Da, vaša devojka ( bivša ) zna sve vaše mane, vrline, strahove, ideje, poduhvate, zna vašu tugu, vašu sreću, najvažnije zna VAS kao ličnost i prihvatila vas je. Teško je napustiti tu istraženu teritoriju, nama najprijatniju, poznatu, to gde može biti 100% autentični.
Vašoj devojci možete objasniti upravo ovako kako sam ja objasnio vama. Isplačite se, izgrlite se i prihvatite vašu ljubavnu priču kao je dan divan deo života. Omogućite jedno drugom da vaš kraj bude nov početak za oboje u kojem ćete biti tu jedno za drugo. Tako se najbolje izgradjuje samopouzdanje, naša psihička snaga, a naša ličnost raste u pozitvinom smeru.
Nema dakle neke velike filozofije. Morate stegnuti zube i izdržati. Ako ipak ne možete to da učinite, uživajte u vašoj vezi pa kakva je da je, sve dak se u vama ne istipi i poslednja želja i dok ne budete sigurni da to više ne želite. Verovatno ćete osetiti olakšanje.
Puno pozdrava i sreće,
Ognjen
Hvala, veoma mi je značio ovaj Vaš odgovor. Mi možda i budemo uskoro bliži jedno drugome, jer se i ja zbog obaveza selim u njen grad, pa pokušamo nešto, ukoliko nam se putevi spoje tada, jer ova daljina stvarno nema više poentu. Ali bar do tada moram biti istrajan, a vrlo je moguće da ću je i preboleti, i kako Vi kažete krenuti u neki novi početak bez nje. Mnogo mi je značio Vaš odgovor, i gledajući ostale savete koje dajete stvarno ste vrhunski psiholog. samo tako nastavite.
Poštovani,
Hvala vam na podršci, vaša pohvala mi mnogo znači, pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da sam ja još uvek student psihologije na edukaciji, te se psihoterapijom i psihologijom bavim pod budnim okom mentora i sjajnog učitelja Nikole Krstića. Snagu i gorivo da idem ka uspešnoj karijeri dobijam zahvaljujući ljudima kao što ste vi.
Puno pozdrava,
Ognjen