asked 10 years ago postovani terapeute… patim od tezeg oblika granicnog poremecaja licnosti dijagnoza mi je uspostavljena pre 5 godina lecim se kod privatnog psihoterapeuta ali ne ide na bolje nikako najveci je problem kada treba intelektualno da napredujem kada treba da dam neki ispit i ucim,kad trebam izaci sa devojkom u setnju u glavnom u te neke varijacije meni se javljaju nametnute i intezivno jake skrecuce misli kkoje ne mogu u tom trenutko izbaciti iz glave evo neke sadrzaje krenem da ucim i spremam veoma bitne ispite prvo sto mi pada na pamet sta ce me dekoncetrisati i onemoguciti da polozim taj ispit i onda mi prvo padne na pamet ako se jave skrecuce misli da nemogu dobro da ucim ili ako se u potpunosti dekocentrisem i cim mi to padne na pamet meni se stvarno jave skrecuce misle i ta silna dekocentracija koju nemogu nikako da prelazidjim,znaci sve mi se javljaju stvari koje ce mi onemoguciti bilo koji intelektualni napredad,moj terapeut to objasnjava tako da nisam uspeo da ubijem u sebi tog malog decaka i da su mi zapravo te misli potrebne kako bi me i dalje zadrzale na poziciji malog decaka jer kaze on svaki napredak bilo ispit da polozim ili da imam uspesnu vezu sa devojkom sve me to udaljava od te cuvene trijade majka,otac i sin i da su mi nesvesno zapravo te misli potrebne kako bi jos uvek ostao na poziciji malog decaka,po meni teorija je izvanredna ali kada se jave te nametnute i skrecuce misli ja zaista nemam resenja ne mogu ih ignorisati pijem ujutru metoten od 1mg nekad i pola mg,popodne anafranil od 25 mg i uvece risar od 1mg i po potrebi polovinku bensedin,on je sve sto mi je rekao kad me uhvate skrecuce i nametnute misli da popijem polovinku bensedin medjutim to ne pomaze uvek,moje pitanje kako takav sadrzaj tih misli da prelazidjem ne mogu se vise nositi sa tim zbog toga imam i suicidne misli tipa oduzeti sebi zivot??pozzz
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Psihoterapijski rad sa graničnim poremećajem ličnosti u velikoj meri ima za cilj da klijent uči da živi sa svojim teškoćama onako kako je to moguće. Sa sve skrećućim mislima, kako ih Vi zovete, ipak je moguće nekako učiti. Možda ne naročito efikasno. Pokušajte da prihvatite da će se te misli javljati i ometai vas. Kada ulovite sebi u tome vratite se na rad i nastojte da održite koncentraciju što duže. Kada se nova “skrećuća misao” pojavi, dajte joj malo protora pa se opet vratite radu. Umesto što pokušavate da ih odstranite, pokušajte da učite sa njima, onako kako je to moguće.
Kod poremećaja ličnosti, dakle, terapija je više neka vrste podrške da se živi i idlje danje, te da nam bude lakše sa sve našeim teškoćama, nego da se one trajno prevaziđu. Život sa poremećajm ličnosti ima svoju težinu ali i svoju poetiku, svoju lepotu i svoj smisao kao i svaki drugi život. Verovatno će vam nekada biti bolje, a nekada opet teško, kao i u svakom drugom životu. Pokušajte da se naviknete na to.
Malog dečaka u sebi svakako ne možete ubiti (predpostvljam da vam je to već i vaš teraput rekao), ali možda u vama, osim malog dečaka postoji i neka odrasla osoba koja o tom malom dečaku može da brine. Možda kroz terpiju ta odrasla osoba može da jača. Kada mali dečak ode za svojim mislima odrsli deo vas možda može da ga pomiluje po kosici i da ga vrati na zadatak. Budite dakle nežni sa sobom i svojim malim dečakom i pokušajte da stignete sa njim onoliko daleko koliko je to realno moguće.
Ne znam kakav oblik terapije upražnjavate niti kave su kompatencije vašeg teraputa ali graniči poremećaj ličnosti obično zahteva dugogodišnji rad sa barem dve seanse nedeljno (po potrebi i češće). Ako ipak imate utisak da ste iscrpli mogućnosti za razvoj sa jednim teraputom, da je vaša terija postala repetitivna i da je izgubila svežinu, nije nikakav greh i promeniti teraputa. Terapeuti kao i pravci rada mnogo se sa sobom razlikuju.
S poštovanjem, Nikola