Pre izvesnog vremena(dve godine;tada sam bio četvrti razred srednje škole) surfujući internetom naleteo sam na stranicu o autizmu na vikipediji. Tekst je konkretno bio posvećen Aspergerovom sindromu. Čitajući tekst shvatio sam da je verovatnoća da patim od istoga 99%.Naime, uvek sam prebrzo menjao teme u razgovoru,ponavljao aktivnosti i priče,imao specifična interesovanja, forsirao kontakt očima(nesvesno) i konstantno se haotično šetao(tada nisam imao pojma zašto)… Da skratim, uvek sam sebe video nekako drugačijeg od ostalih ljudi. Nikad nisam išao kod psihijatra, jer sam takođe pročitao da se sindrom ne leči, već samo koriguje što mi nije bilo dovoljno. Jednostavno sam to prihvatio i naučio da živim sa tim. Bio sam veoma uspešan u osnovnoj i srednjoj školi(elektrotehnička škola,vukovac), i nije mi bio problem da učim. Tаčnije nije ni bilo potrebe, škole su mi bile prelake(generalno elektrotehničke i jesu za klasu ispod prosečne gimazije), učio sam više od drugova iz odeljenja, ali nikada preterano. Jednostavno nisam nekako mogao više da radim, unervozio bih se i krenuo da se šetkam posle malo dužeg rada i teško bih se vraćao knjizi posle toga. Ali kao što rekoh nije ni bilo potrebe da učim više. Medjutim sva nevolja je nastala kada sam upisao ETF. Koliko god se trudio da radim(iako vučem nekakve radne navike) uvek se nekako unervozim i koncentracija mi je očajna, poprilično sam siguran da je to zbog ADHD-a. Postižem katasrtofalne retultate. Znam da mnogo tražim od vas, ali bih vas zamolio za savet koji bi mi pomogao da se smirim i skoncentrišem. Verujte mi da volja postoji.
Pozdrav i hvala unapred, Aspie.