asked 9 years ago Postovani, samohrana sam majka dva decaka, 13 i 6 godina. ja imam 36 godina. Godinama se borim sa raznim zdravstvenim problemima koji su inace posledica stresa i nerviranja. Da ne pricam o pukom prezivljavanju , malim platama, svakodnevne brige kako ih izvesti na pravi put. Poslednjih meseci imam problema emotivne prirode, osecam kao da ne mogu da se izvucem iz svega. Pod stresom sam 24 sata, nocu me budi lupanje srca, mucnine, lose mi je stalno. Osecaj je nepodnosljiv a i sama situacija, do te mere da zelim da naudim sebi da bi fizicka bol nadjacala psihicku. Molim za savet kako da prevazidjem situaciju vrlo sam zabrinuta zbog svega sto mi se desava.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
U nama dubinski strahovi, mogu prouzrokovati brojne telesne (ali i psihičke) posledice, koje nam opet služe kao putokazi duše, odnosno njeno ukazivanje da problem postoji, da je tu ali da je skriven od našeg znanja. Telesni pokazatelji su ujedno i najbolji pokazatelji našeg psihičkog stanja i zbog toga je jedno od načela istočnjačke filozofije da uvek pratimo ono što nam telo govori, jer telo nikada ne laže.
Ukoliko ne znamo da gledamo ono što osećamo, da bivamo sa time, da dozvolimo da se plašimo, da se ne odupiremo strahu, da radimo na sebi i svojim planovima, da gledamo vedrije, itd; možemo doći u stanje jednog beskonačnog kruga u kojem smo pod stresom, koji prouzrokuje ubrzan rad srca, nedovoljno sna, koji potom prouzrokuju još stresa.
Možete posetiti psihijatra, koji će moći da zaključi da li je vašem stanju potrebna medikamentozna terapija. Isto tako, psihoterapija može biti sjajan način za učenje o praćenju sebe i svojih procesa, medjutim ona može da bude dosta dug proces, a isto toliko i skup.
Moć ovakvog vida savetovanja je dosta mala, stoga nažalost ja vam ne mogu dati korake do vaše promene, jer je tako nešto doista nezahvalno i krupno reći. Promena duše je nešto što se dešava paradoksalno i onda kada prestanemo da se borimo i prihvatimo stanje u kojem smo, tada shvatamo najbolje i tada počinjemo da vidimo dalje mogućnosti.
Srdačno,
Ognjen Vukotić